Zivka52's blog
Život nije jednostavan i ravan hodnik po kojem neometano i slobodno putujemo. Već lavirint pun prolaza. Među kojima izgubljeni i sluđeni moramo naći svoj put. Svakako se gubeći po pustim ulicama. Ali uvek verujemo u sebe otvore nam se neka vratam možda ne baš ona na koja smo pomislili već ona koja će nam se na kraju pokazati kao prava...!
Volimo ili ne volimo...Voljeni smo ili pak nismo.Živimo s nadom u bolje sutra.Pružamo ruke i pomažemo nekome kaga ne znamo..U mislima nosimo nečiji osmjehh...Ili možda lijepu reč..Kako god volite se ljudi...jer život je nepredvidiv,danas smo tu-sutra,tko zna.Koliki će ostati zakinuti za neke riječi ili spoznaje za koje već sutra može biti kasno?
Teško vam je, očajni ste, treba vam prijatelj, a nemate ga... Potražite ga ali gledajte da on bude ravan vama... Pravite grešku i tražite prijatelja iznad vas da vam pomogne, on vas ignoriše, vi ste uporni, ništa. Rešite da mu postanete neprijatelj. On je iznenađen i na sve načine pokušava da vas kupi i uspeva u tome ali čeka prvu priliku da vas proda i prodaje vas, opet ostajete sami. Prijatelji nesrećnika su uvek jako daleko, a prinudna prijateljstva imaju kratak rok trajanja. Povređeni ste, samo ste, razočarani ste... U ovim okolnostima je najbolje da se suočite sa time što…
Ovaj trenutak je stvarnost zar ne...???Trezveno gledam ispred sebe...čvrsto rešena da i budna sanjam...Sve one iste lepe stvari...Evo sutra čekam zoru...novo rađanje Sunca kao da je prvi puit...Ja ću ga dočekati sa osmehom na licu...Dopustiću da me obasja svim svojim sjajem...Sutra moj život kao da ponovo počinje...Ja sam srećna.
Kada bi ljudi znali koliko malo treba da se bude srećan, izbegli bi time najgore dane u životu... Nesreća je što niko ne meri sreću prema sebi i svojim potrebama, nego prema drugima... Sreća nisu kule i gradovi, skupa auta, markirana garderoba, tašne, cipele, sve je to nula u odnosu na zdravlje, unutarnji mir i zadovoljstvo, sreća je u nama samima i ako se mi ne potrudimo izvući je i zadržati je to nam niko drugi neće... Sreću čine male stvari... Sreća je osmeh na licima dragih osoba, sreća je kad nekog svojim gestom usrećiš, jer naše malo nekome znači…
Naučila sam da kroz život idem uvek pravo, smelo...da sama sebi krčim put...nikada nisam klonula jer sam osećala da ima ljudi koji me vole...zlu radost sam u životu videla, patnju osetila, a sreću hvatala jer znam da je kao plamičak sveće koji se ponekad gasi pre paljenja...jednoga dana sve će proći...izbledeće stranice života...možda ću se nekome u sećanje vratiti...možda sam kroz nečiji život prošla brzo i bila periferna epizoda, ali gajim toplu nada da ostavila sam tračak negde u srcu da me spomene i sa setom priča nedopričane priče...što smo sve mogli, ali nismo imali vremena..
Život je prilika - iskusi je Život je lepota - divi joj se Život je san - učini ga stvarnim Život je izazov - suoči se s njim Život je zadatak - izvršavaj ga Život je igra - igraj se Život je dragocen - neguj ga Život je bogatstvo - čuvaj ga Život je ljubav - uživaj je Život je tajna - pronikni je Život je obećanje - ispuni ga Život je tuga - nadiđi je Život je himna - pevaj je Život je borba - prihvati je Život je tragedija - uhvati se s njom u koštac Život je…
U životu je, veoma,važno imati nekog ko ti nije ništa,a sve ti je.Nekog,koga možeš da pozoveš,a da negledaš na vreme.Ko će uvek da ti izvuče osmeh na lice i pred kim ćeš moći da se isplačeš.Nekog sa kim ćeš provoditi sate razgovarajući ni o čemu i ćutati o svemu.
Oko mene lipe, ginko i platani. Brzava usahta, sve je puno sete. Samo dva gavrana, na istočnoj strani. Pozdravljaju jutro, tišinu remete. Hrastovi visoki streme u visine. Borovi blistaju u jutarnjem sjaju. Dođoh jutros ovde, da me želja mine. Da mi nešto lepo opet ispričaju. Al' ovog puta je puta priča izostala. A umesto priče sred ovoga luga, dok odlazim, za mnom tišina ostala, da dočeka suton, svog jedinog druga. Uskoro će jesen lišćem da okiti. Vetar sa Karpata počeće da briše. Ne znam dal' ću opet u prilici biti da tu čaroliju vidim ikad više?
Kami mi je jednom rekao... Protiv neugodnih istina postoji samo jedan lek - - - treba se sa njima pomiriti. Jedna od tih istina je i ta da ćete svi povrediti, samo treba pronaći one zbog kojih vredi i patiti... Ponekad ljudi ne žele ni to da se plaše da ta istina može da uništi njihove iluzije... Najbolji savet za to je iskustvo ali po pravilu ono uvek dođe prekasno... Verovatno se pitate šta onda valja činiti..? Pošto se ne može živeti pozitivan život sa njegovim stavom pokušajte se držati toga jer ljudi su stvoreni a stvari da se koriste,…