Zivka52's blog
Kad duša zavrišti, srce otkucaje kroz jecaje šalje.. Šta god kome nažao učinio - očekuj isto...i znaj, stigne i suza, i uzdah onaj što se iz grudi otme, dubok, težak, kao zemlja... Samo neki zaborave... Da onaj gore uredno beleži sve, i ma koliko bežali... On im kad - tad ispostavi račun... Onda kada se najmanje nadaju!
Znam da znaš...da moje noći bojim tvojim glasom...kroz sećanja vraćam neke reči meni dragocene...obično one najnežnije...kao kad svica uhvatiš na dlan...da osvetliš njime toplu letnju noć...tako ja rečima tvojim...kad duša zaluta u tunelu tuge...osvetljavam putanju do našeg sna... U kome se iz obične priče...najlepša bajka ispisuje...bajka koja se neda pročitati...ponekad samo...kad srce ispiše tvoje ime...na prozorima moje duše...na nebu ljubavi...nastane novo sazvežđe...svaka nežna misao koju ti uputim...jedna zvezdica nova je...dovoljno ih je...da tvoje noći više nikad ne budu tamne...
Volim nesebične ljude, sasvim obične, ljude koji ne prave računicu u čemu, čiji i najmanji gest pravi razliku, na oko malu, ali ustvari velika kao planina... Posebni su i retki, i najveće blago. Ako ih imaš za prijatelje tu su za čitav život. Ne moraš ih videti danima, mesecima ili godinama, ali su uvek tu i na svaki poziv osećaj je isti, kao da ste se videli jutros.
Kad god sam rekla: Bože ja više ne mogu...nemam snage... Umorna sam od svega. Pretežak je ovaj teret na plećima mojim... Čula se samo tišina...nije bilo glasa... Ali su bile nove zadaće i nova jutra pred licem mojim... Kroz to mi je Bog rekao: Možeš, itekako možeš i moraš... Otpočni i okrepi dušu mirom... Ali ne zaustavljaj se olako. Velika snaga leži u svakome od nas i možemo puno više nego mislimo samo se nekad treba bolje osvrnuti oko sebe i shvatiti koliko je lepote i blagoslova za koje se vredi i treba boriti!
Kada neko hoće da bbude deo našeg života,trudi se da to i ostvari.Sa mnogo malih sitnica i pažnje,pokazuje da mu je stalo.Zato se netreba truditi i praviti mesto u srcu za onoga ko se ne trudi da tamo i ostane.Ma šta uradili i rekli,takvima je sve malo i nedovoljno.Čuvajmo se za one,kojima će i naše malo biti sve!!!
Još uvek uživam kada pišem...isto tako volim i da čitam...I dalje mi raspoloženje zavisi od ljubavi..Od sunca...Malih, drugima možda, nebitnih stvari...Naučila sam i ponešto novo...Da razlikujem trenutna zadovoljstva od dugotrajnih..Da razmislim dobro pre nego neito uradim...kažem...Da cenim ono što imam...i čuvam...Da ne zavidim..Živim i uživam svaki trenutak...Izbegavam svađe, tako što ih pretvorim u rasprave sa uspešnim krajem...Da razlikujem flert od zaljubljivanja...Zaljubljivanje od ljubavi...Ljubav od flerta...I pored svega što se dešavalo i dešava, i dalje sam nasmejana...Raspoložena...Sa osmehom prihvatam sve...Nekad sam i tupna...Navikla sam i na tugu, jer me verno prati...Jer, to sam i dalje ja...ona ista JA...I drago mi je…
Pronađi nekoga ko se ne boji priznati da mu nedostaješ. Nekoga ko zna da nisi savršen, ali se ponaša kao da jesi. Nekoga čiji je najveći strah izgubiti te. Nekoga ko daje svoje srce u potpunosti. Nekoga ko kaže volim te i to stvarno misli.... Pronađi nekoga kome neće smetati probuditi se pored tebe jednog jutra, videti tvoje bore i sedu kosu i svaki put se iznova zaljubiti u tebe... I to je sve.
ŽENA... Bože zašto si je stvorio? Zar nisi mogao sprečiti da tako krhke biće PATI... Što joj nisi dao snagu, da bol joj dušu ne kida, i malo hladnije srce... Da nikada suzu ne prolije. Vidiš li Bože, taj pogled usmeren ka TEBI, te oči što pune su tuge i pomoć traže... To krhko telo što snage nema. Učini rekonstrukciju Bože, podari joj snagu lavice, i srce dovoljno veliko da voli, ali toliko ponosno da ne pati za njim, za ljubav da ne moli. Ne dopusti da pod Tvojim nebom, korakom teškim šeće, žena, Tvoja najlepša kreacija... Ulij joj snagu,…
Hteli su da me slome al su me samo još više ohrabrili....Hteli su me slomito,ali su me samo još više podigli...Hteli su da ćutim,ali ja tek sada govorim....Hteli su da nestanem,ali ja sam baš zato još uvek tu..Hteli su me odvojiti od drugih ljudi,a tek sada su nas još čvršće povezali...Hvala svima što me nikada nisu poznavali dovoljno..Pa tako ne mogu znati da ću uvek napraviti baš suprotno od onoga što oni žele.
Neki ljudi imaju nešto posebno u sebi, kao neku čarobnu šifru. Ne moraš ih ni poznavati, njihov osmeh ti otera oblake. Možeš s nekim progovoriti prvi put, a da se razumete kao da ste godinama vodili slične razgovore. Neki ljudi imaju nešto što privlači slične takve nepoznate. Neki ljudi umeju pronaći one koji će ih razumeti bez ijedne izrečene reči. To su dobre duše koje jedna drugu oduvek poznaju... Zato budite sigurni ni jedno poznanstvo nije slučajno, sve ima svoj razlog.......