zamorano's blog

..raskopcala je dugme na haljini i zavukla prste,dodirnuvsi bradavicu...
Posmatrao sam je,poluzatvorenih ociju,trudeci se da ne otkrijem da sam se izgubio u okeanu misli i ogromnom prostranstvu maste koju samo jedan njen pokret izazove u meni...
..haljina je skliznula niz kozu,blesnula je belina...
Primakao sam joj se,dohvatio za kosu i liznuo joj usnu skoljku...
Jednom,drugi put...
Otrgnula mi se,naslonila na zid,i zabacila glavu...
Vrhom jezika obliznula usne...
A onda,milion svetlecih balona i uzarenih lopti je pomesalo nijanse,prstalo je od iskrica i plamenova...
Vatra je gorela...
Kasnije,zamolila me je da ugasim svetlo,i da je mazim u mraku...
Vetar je lagano milovao krosnje...
Vetar u vrbama uvek odsvira najlepsu muziku...
Jos mi je njen…

...uspela si u nameri da me nemas vise...ono sto se cinilo nemoguce,uspela je tvoja oholost i tvoja narav...
Ja se ne secam trenutka kada sam pristao da budem tvoj ali se dobro secam momenta kada sam odlucio da vise ne budem...
Posle oluje dolazi krs i lom...i-pustos...posle savrsene oluje ostaje savrsena pustos...pricao sam ti o tome.
One noci kada su se zvezde,negde gore poklopile i kada si me slusala ocima....
Znam tvoja pitanja,znam odgovore na moja...znam kada ustajes,znam kada sanjas...znam sve....
Znao sam i kada si prestala da mislis na mene,ali sam te mnogo voleo...nisi me slagala ni jednom,ne pomisljaj na to...nisi me prevarila,ne...
Ja sam…

..da bi ste napisali text,pricu...i iole nekom bili zanimljivi za citanje,morate imati dar za to...

.svako od nas je stajao na obali...
Na ivici necega,i gledao u dubinu...
Sa tobom sam ziveo i osecao se kao ronilac na dah...
Mamila si me,i prizivala...zelela i pozivala me da ogrnut nadom,da cu uspeti sto nikom nije,da osvojim i umirim dubinu,uzimam dah i glavom napred skacem...
I skakao sam,tonuo i uzivao u onome sto sam u zabludi,smatrao svojim...
Dubina je opasna,zagonetna i uvek prevari ronioca...
Ja,covek od krvi i mesa,nisam razmisljao o opasnosti,ali sam znao da ne smem da preteram...
Uzmes vazduh,napunis pluca vazduhom,zaustavis disanje i predas se...
Ali,uvek sam ostao dovoljno pametan da ne preteram,da ostanem u dubini samo onoliko koliko mogu...u protivnom,ostanes tamo dole....
Put…

...nismo se ni pozdravili,nismo ni mogli ni umeli...
Pauci sujete su besprekorno ispleli svoje mreze,ti si imala svoju pricu,ja sam svoju postavio ispred svega...
Niko nije pobedio,ali ni ti ni ja nismo priznavali poraz...
Tuga nas je obavila u svoj plast,umotala nas u nepromocivo platno od grubog materijala,koje ne mogu pogledi na kraju da pocepaju...
Uzalud sam u tvojim prelepim ocima trazio trag necega sto bi mi dalo nadu...
Plakala si,samo sto nisam znao,places li zato sto odlazimo svako na svoju stranu ili places zato sto sam ti poslednju zelju ispunio a nisi ocekivala da hocu...
Da je bar kisa tog momenta pocela da pada,pa da…

..mrak je prekrio svaki kutak sobe...tisina je polegla po svemu sto je materijalno...a onda,presla je na nas...i na duhovno..

..spremio sam kristalnu casu,onu posebnu....
Noc je grabila ka svitanju...
Pustio Ravela...
Ona je bila beskrajno lepa u sobnoj tmini ali nije htela to da cini...nije htela ili nije smela...djavo bi ga znao...
Kleknuvsi pred njom,obgrlio sam joj kolena i naslonio glavu na njih...Bolero je slagao svoje tonove...koza nam se jezila...
Slusao sam joj udisaje i pokusavao da ih ispratim,da budemo jedno...kao nekad.
Avaj...takva se zena niti moze,niti daje da isprati...Mozes je samo zeleti,beskrajno,beskonacno...najvise.
Kada je spustila prste na moju kosu,prvi zrak sunca se probio kroz crnu boju noci i sramezljivo pokucao na vrata moje srece...
..pomazila me...
...zaplakao sam...
I dalje klececi,i ne pomerajuci obraze sa tople koze njenih…

..mrak je prekrio svaki kutak sobe...tisina je polegla po svemu sto je materijalno...a onda,presla je na nas...i na duhovno..

..vreme...
Taj prevejani dripac,koji nam ukrade sve i svakog...
I posle mnogo godina,i posle mnogo sati,dana..noci i cigareta,ne zakljucis i ne saznas da li si ostavljen ili su te ostavili...
Da li si zaboravljen ili si zaboravio...
Vreme...posle dugo vremena postane ti svejedno,ko jos zali za necim sto je bilo...
Samo gubitnici...
A jesmo li gubitnici ako se okrenemo u smeru koji pokazuje-sutra...i ne okrenemo se u smeru-juce...
Ili smo pobedili i sebe i nekog,ili smo pobedili materiju...
Pobeda duha nad materijom,mnogi su o tome knjige napisali...
Ja ti evo pisem nekoliko reci,nisam dovoljno strpljiv za knjigu...
Nemam vremena...
I ne zelim.
A bili smo ponosni ratnici,..mi...
Ti,sa srecom u ocima,ja sa osmehom…