Marija's blog
Jedne noći bićemo sami,
u nekom gradu,
u nekoj sobi,
u mraku,
jedno pored drugoga
i biću u tvojim očima,
dugo, duže nego u bilo čijim.
Dodirivaću ti rečima lice,
nežno,
samo slovima...
A tvoje zrelo,
poželjno telo
prekriću dlanovima
nekih novih želja...
Na svakom delu
tvoje kože
ostaću dugo, dugo,
da bih kad
ostanem sam
mogao da te dočaram...
Da dočaram
tvoj vrat,
ramena,
grudi
i da šapućem po njima,
gladnih prstiju
i žednih očiju...
Znam kako mirišeš,
jer miris si mi poklonila
zajedno sa srcem,
i on lebdi,
opija,
treperi
i po njemu znam gde si...
U…
Znaš li što ću ja postat
kada odrastem,
za tvoju ljepotu, svijete?
Ja kada odrastem velik kao dijete
jako veliki,
ja ću postati dijete.
Najljepše je kad odrasteš,
a ostaneš dječji stvor,
pa svi misle da si velik
zato što si profesor.
Što si doktor od imena,
stručnjak za rakete -
a ne znaju da si velik
zato što si dijete.
Možeš biti pilot, rudar...
slavni pisac knjiga -
djetetu je svaki pos'o
lagan kao igra.
Ma nosio ja u glavi
i sve fakultete,
kad odrastem jako velik,
ja ću ostat' dijete.
Kupam se noćima u tvojim ocima,
ocima od magle i oblaka,
od čistog zločina i nemoći.
Okrenut si ka nebu ,
ka Mesecu
kao plišani listovi izbokorene ljubičice
na mojim zamagljenim prozorima.
Svaku noć mi usne pokazuješ
prolazeći na pristojnoj udaljenosti.
Nadolaziš iz daleka,
kao Dunav,
plaviš moje gležnjeve i butine,
rugaš se lepljivim sokovima
kad orose moje grudi i bedra,
a u mislima,
na jezik i usne
nižeš
sedefasta zrnca biserne prašine.
Ukus im zapamtio nisi,
od ludila,
od magije zaljuljanih bokova
dok smo se skrivali od stvarnosti,
u paučinu uplitali mogućnosti.
Lagano, osećaji
klize niz lice,
vrat
niz kičmu i prepone,
oblažu uglove moje ljudskosti
ženstvenosti
strastveno
ljubavno i beznadežno,
a ja plivam u tvojim očima
udišem miris lavande i bagrema
sa tvojih kapaka i dlanova
hranim se ukusom ludila
u gluvoj…
I ne znaš koliko kao ti - takvih večeras ponovo nikog nemaju. I ne znaš
koliko kao ti - istih za susret sa tobom baš sad se spremaju. I ne znaš
ko su to, kao ti - divni i što su jastuke suzama vlažili.
A lepo ste se mogli sresti, samo da ste se malo potražili.
I krećeš u život s pogrešnim nekim, s drukčijim nekim, nekim dalekim.
Да ли сан је
Кад дремеж ти трепавице мрси
Или кад у мноштву људи
Јасно видиш само неког ко није ту
Да ли сан је
Кад пловиш далеким морима
Без лађе и ветра у свилена једра
Или кад мирис буре
Осетиш у соби пуној дима и успомена
Да ли сан је
Кад себи причаш приче из младости
Као случајном пролазнику
Или кад у понеку од тих прича
И сам поверујеш
Да ли сан је
Кад нађеш осмех затурен у пролазности
Или тек кад схватиш
Да из свега што је прошло
Не умеш да се пробудиш
Zašto ćutiš,
zašto te nema kada u meni krv proključa, uzburka se , kao pena,kada želim da mi tvoje reči kroz glavu prodjui sidju, lagano niz nerve i kosti,kada bih ti seu pupak uvukla,kroz meso provukla trag jagoda sa prstiju i blage otiske zuba.Zasto te nema,Zasto moje stope vešto obilaziš,usne mi nežno, kao slučajno,u mraku dodirneš,zatim nestaneš ,kao umiruća svetlost neke zvezde dalekena prvom zraku jutarnjeg suncaA kada mrak padne ,i tragove pokrije,vraćaš se da me opet kroz sebe provučeš..
Jedan se pogled iskrao kradom
iz plavog sna sa dna tišine,
zasjao iskrom, bljesnuo nadom
i zaživeo usred tmine.
I poput duge u kišnom danu
na tren tama poče da plamti
kad lagan dodir na mome dlanu
ostavi nešto što se pamti.
Prebrzo sve su prekrile sene,
i sjaj u oku, i to lice...
Ostaše reči nedorečene
za neke druge pozornice.
I ništa više. Sve što je bilo
začas se pokri velom ćutnje.
Sve sakri plavi san svojim krilom
i nesta svega…
Doći ću
nekog zelenog dana
kada poželiš
sunce da dodirneš,
kada se iz sna probudiš,
kada bez mene
ne budeš mogao
plavu liniju na horizontu
da pogodiš
niti da poljubiš zarudelo jutro.
Doći ću
kada noći počnu na juče da liče
na čašu rakije
u krušku preobučenu,
na letnje šaputanje, priče
i zvezdu
kroz oko provučenu,
kada Dunav zatreperi
pod senkom Meseca,
kada nebo sustigne
jato crvenih ptica
Doći ću
kada sunce poljubiš
i kišu posrebriš
kada dugu u oko staviš,
na oblake zaboraviš,
kada se iz noći izvučeš
vreme provučeš
kroz peščane sate
kada odlučiš da se u oku mom kupaš
odeven u mirise i sokove slatke.
Doći ću
kada zmiju iz
krošnje oteraš
kada…