Zašto ćutiš,

zašto te nema kada u meni krv proključa, uzburka se , kao pena,kada želim da mi tvoje reči kroz glavu prodjui sidju, lagano niz nerve i kosti,kada bih ti seu pupak uvukla,kroz meso provukla trag jagoda sa prstiju i blage otiske zuba.Zasto te nema,Zasto moje stope vešto obilaziš,usne mi nežno, kao slučajno,u mraku dodirneš,zatim nestaneš ,kao umiruća svetlost neke zvezde dalekena prvom zraku jutarnjeg suncaA kada mrak padne ,i tragove pokrije,vraćaš se da me opet kroz sebe provučeš..

Μου αρέσει! 3