biksi.po's blog
О мотивацији
Кад набусито и на силу почнемо у нечему тражити сличност, како би то повезали са сопственим размишљањем, обично тада не увиђамо различитост сопственог у зависности од тренутка до тренутка. Па поистовећујемо. Док данак брзоплетости у сваком случају плаћамо сами, увек новим искуством, све док не схватимо да сваки случај је сам за себе и да полази најпре од сопственог поимања ка општем и да на том путу можда се негде и изгубимо и кренемо погрешним смером.
Јер ако нема повода, онда нема ни мотивације. Тада су и мисли све неодговарајуће и зауздано недостижне. Једноставно…
Слажи, па кору хлеба намажи
Као што пролазник мисли да познаје пут којим иде, тако и човеку не преостаје ништа друго, него да се у животу заварава и непрестано вара. И то му право не може нико одузети, јер не може га се ни одрећи, а то је да буде оно што мисли да јесте.
То није чак ни брука човека, јер брука није оно што нам се чини или пак оно што нам се не причини, већ само што се као таквом кроз сопствену свест или јавност околине разгласи. Отуда и стид у крајњем случају и…
У измаглици свести
Не, није овај свет био поштен или непоштен ни према коме, када га у свему подупире и одлучује фактор среће.
Али ашто онда срећу кад остаримо дефинишемокао судбина? Ваљда само зато што увидимо колико је дволично било у оном што веровасмо да је лично.
И ако већ живимо у времену у коме се од нас тражи да будемо паметнији и бољи него што заиста јесмо, док по логици реда стварности ми то у ствари нисмо, поставља се питање пред нама, шта ту можемо уопште ми променити, него само бити свестан чињенице, да сваки мах изискује и…
Op cvrc gevezen zajn
Зар све свести само на изазов, када људи живе у интелектуално-психичкој беди, све зарад победе, оличене зарад само голе егзистенције. Док живот је пре свега трајање.
Победа другима не оставља ништа сем жал и кајање. Зато је љубав и верност према некоме, најпре само несебично даривање,и сопствено давање, Никако правдање.
Док бајни психолози, социолози, филозофи, источњачки мудријаши, теже да пошто пото оправдају своје титуларно постојање, дефинишући биће и свест и логику људског постојања. Схватајући негде у дубини својој да оно није никада потпуно, а није ни могуће све дефинисати.
И сам…
Мушкарци науче кроз живот углавном то - да се плаше. Док жене се уче да сумњају у оно што мисле да знају, све док не схвате, да ни страх није превише сумњичав, а да сумњичавост нема ни иоле више стида чак ни пред страхом. Али нема ни везе, од живота и онако обично не оста ништа, осим можда по која покора, док на лицу ништа друго до бора до боре. Све што се морало, сада се и онако више не мора. Чак и завист постаде некако жална до бола.
О свему са нотом ништа посебног
Лакше се подноси завист када је свуда око нас, него када је само превише у нама. Јер у првом случају можемо се прилагодити, док од зависти у нама не можемо утећи, већ се као ово сада – само трудимо пробати је порећи.
Тако и многе слободне-либеро жене, кажу: шта ће им уопште мушкарац, муж у животу. Заборављајући да добар може бити увек, макар и само за изговор, и ако га као таквог никада нису ни желеле ни хтеле, да су другачије свој живот и заједништво са…
Ne volim da kopiram, ali nisam mogao odoleti ovom odlomku iz romana Meše Selimovića - Ostrvo
SJEĆANJE NA POCETAK
Trideset i pet godina se navršilo od njihova vjenčanja, u septembru.
Kad se Amalija iznenada udala za poručnika artiljerca, odlučio se na brz revanš. Sjetio se svoje
komšinice što je svirala Šopena na svim mjesnim svečanostima, i susrevši je na ulici, pozdravio je i rekao, otrovno misleći na Amaliju:
— Drago mi je, gospoñice, što sam vas sreo.
— I meni, gospodine.
— Mislim o vama danima.
I kad joj je tim riječima istjerao krv iz obra-za, istjerao joj…
Џабалебарење
Џаба представа и илузија о идеалном, па и о љубави, ако нисте у стању једноставно да волите, из дана у дан из трена у трен.
А како одбацити сву ту погрешну представу и слику о себи коју из дана у дан изнова покушавате да видите и уочите у огледалу?
Једноставно, јер та слика и нисте ви, она је само одраз са мање или више мимике коју покушавате да јој принесете и коју она повратно преноси на вас. Док ви нисте мимика. Живот је само мимика и мистичан, док сте ви стварни, макар онолико колико вам…