О свему са нотом ништа посебног

Лакше се подноси завист када је свуда око нас, него када је само превише у нама. Јер у првом случају можемо се прилагодити, док од зависти у нама не можемо утећи, већ се као ово сада – само трудимо пробати је порећи.

Тако и многе слободне-либеро жене, кажу: шта ће им уопште мушкарац, муж у животу. Заборављајући да добар може бити увек, макар и само за изговор, и ако га као таквог никада нису ни желеле ни хтеле, да су другачије свој живот и заједништво са мушкарцем замишљале.

Као да се нису на променади живота, превише дуго и залуд премишљале. Те да дође тако и време, кад прихватљиво је и дај шта даш, док љубавну срећу у љубићима и серијама до миле воље замишљај.

Док на самом почетку наши пороци, ваљда због безазлености увек беху врлина.Ћуд временом испаметова да о свему доносимо суд, те и да порочан човек није макар глуп.

Нити смо ми мушкарци са друге стране идеални, нити стање окружења око нас. Самим тим смо и сами промењиви, као што су и узори на које се угледасмо, које у себе апсорбовасмо или не. Ко како успе и колико у зависности колико му је свест у стању да сажима стварност око себе.

Исто се односи и за жене.

Јер о свему и ништа посебно жена би обично волела да зна. При чему посебно је само оно, што не би успела себе никако да разувери, да љубав само треба да се да, а обострани осмех и осећај при томе, све то да оправда.