Nekad je kredenac bio lajt motiv svake kuhinje

Riznica porcelanskog posudja visokog sjaja
Prepoznatljivog po pozlati na rubovima
Tanjira
Tacni i escajga

I po ugraviranoj renesansnoj idili
Neki je vitez klečao pred dvorjanicom
Možda je prosio
Dok oko njih puze jorgovani

U drvenim korpama obloženim krpom od trešanja
U cik zore odlazili bi po namirnice

Od izvora nas je odvajalo brdo
Pešačili smo u grupama
Točili vodu i vraćali se usana crnih od trnjina
Moje ogledalo bile su oči moje majke
Drugo neko bilo bi nepotreban izdatak

Volim tu svoju neustrašivost pred nedoživljenim iskustvima

Nasleđenu od ko zna kog prapretka
I dobru procenu da izaberem ona koja ću zaobići čim se pojave
Natalija me je ostavila na gromadi sena
Sklonila merdevine i otišla zauvek iz mog života

U sterilizovanu zemlju većih mogućnosti

Ne zameram joj
Ionako nikada nisam umela da se spuštam i podižem na etape
Uglavnom tresnem o pod
Ili se lansiram do Mlečnog puta
Zlatna sredina je neodredjena i dosadna
Ne inspiriše me
Zato još nisam sišla sa tih merdevina

Μου αρέσει! 18