..posmatrao sam plavu polarnu svetlost,imao sam cast,privilegiju i srecu da budem tamo...
...aurora boreailis...
Dah ti zastane a srce krene uz dusnik i hoce izaci na usta...zanemis...
Fenomen koji se ne meri ni jednom poznatom merom ..
Slusao sam o cunamiju,citao za glecere koji se odvale od planine i krenu svojim tokom...
Pozar...
Kazu da se svaki pozar u prvoj sekundi moze ugasiti casom vode...
To je tako ako covek hoce ugasiti plamen i vatru,ali sta ako nece....onda vatra uzima zamah i rasplamsava se....
Moja...nasa vatra gori 20 godina...
I citavo vreme,svakoga dana,tokom svih ovih godina ja samo dolivam ,pojacavam i raspirujem zeravicu...
Moja dva sunca....
Verujem i nadam se da pamtite moje reci i ono sto sam vam mnogo puta rekao-vi ste moj zivot...sve ostalo su detalji...
Nista se ne moze uporediti sa fenomenom roditeljske ljubavi...kakav cunami...
Kako vreme prolazi,secanja se vracaju,naviru slike...slike malih rucica,ociju...meke,putene koze koja mirise na zivot...
Ljubio sam vas,i upijao...mazio,milovao i cuvao od svega...
Niko i niko...i nikad vas nece voleti vise nego ja..
Ucio sam vas da hodate i kioracate...ucio da se smejete...nekad ste i zaplakali,i zaplakali smo...
...dva sunca moja i dva zivota...
Kada vas sada pogledam,krisom naravno...ne mogu da se ne ponosim onim sto vidim,dva stasala momka...dva coveka...muskarca...
Ali ne mogu da ne zazalim za ona dva mrava i misa koji su mi trcali u zagrljaj i grlila me rucicama ..
Jbg...
Nedostajete mi....

Μου αρέσει! 7