iznela si vino na sto i ponudila me...
Prihvatio sam casu,znajuci da znas da ne pijem...ali...Lagali smo se....
Noc igre...i istine.
Zavodila si me,jer me poznajes...i znas da pristajem na sve...
Ja sam ovakav rodjen,koje je tvoje opravdanje...?
Vrlo si dobro znala da mi hiljadu zena nece biti dosta...i hiljadu jos njihovih toplih ociju...i lepih reci...
Odlicno si znala da ni zbog jedne od tih hiljadu,necu ostaviti ovu jednu....
To sam ti rekao prve noci naseg poznanstva...i to je jednostavno tako...nema nazad i nema promene...i nema razmisljanja na tu temu.
Secas li se mojih reci i price kada sam ti objasnio da te volim...i da cu te uvek voleti...Moja amplituda voljenja je konstantna,ja tebe jos volim...
Kakva je tvoja...?
Zapitas li se...?
Postoji pravo na nesto...moje je pravo da budem to sto sam,svidjao se tebi,nekom ili se ne svidjao...ja se ne mogu i necu promeniti.
Duboka je tvoja voda draga zeno..shvatio sam ja to odavno i znam ko si...ali ti mene ne shvatas ili ne zelis da shvatis...kako god,sebi naudis a mene uznemiris takvim ispadima i pokusajima kao sto je bila ova neuspela sala....
Ne pijem ja ali mogu ako hocu...a hteo sam,pristao sam na pokusaj obmane,ne zato sto sam glup nego zato sto sam pametan...ti nisi.
Nisi ni naslutila da cu za vreme najvece vatre i zara da te pozdravim i razbijem casu...pustim da vino uprlja sto...i tepih,onaj beli...da ostavi znak i podsetnik,da uvek imas pred ocima rezultat nase igre...
Igre staklenih perli...
Nemoj ga oprati,neka ostane mrlja...
Posle svega....zanemeo sam,i cutim...
Kada nemam sta vise da ti cutim,ja cu ti pisati...jednom...mozda.
A ti...poslusaj me i mami svetlo na sledecem bregu...
Tako je najbolje za sve....

Μου αρέσει!