..posmatrao sam te kako dises i kako ti se grudi pomeraju gore dole...uzivala si u svom svetu,kao da nisi ni bila,ni postojala tu...na metar od mene...
Onda sam pokrenuo svoje ludilo i otvorio vrata mog pakla....
...mracni,pakleni djavoli,pokrenuli su se iz svojih brloga,urlicuci...stezao sam grlo kao da ih ti mozes cuti...ne,to je strah,samo odbrambeni mehanizam,uslovni refleks....
Neko je prisao nasem stolu,mislim da nas je ponudio picem,sta li...kroz maglu i tamu,odmahnuo sam glavom,ti nisi ni to...tvoja je crnina bila jos veca i dublja,i zaista sam se pitao sta radimo...zasto smo ovde..cemu?
U bunilu,padale su mi opasne ideje na pamet,jedna od njih je bila sta bi se desilo ako bih glavom,razbio prozor...da li bi mi otpala od jednom,ili samo posekla...krv...uzasi...vrisak...
Mhmmm...ne bi te pokrenulo,znam,mislila bi da je neko posekao mali prst...
Prisecao sam se nekih stihova,da ublazim zamisljeni bol ali mi je samo jebeni Prever padao na pamet,a on boli jos vise...kao da ranu zalivas ljutom rakijom...
Popio sam casu vode,koja se ne znam kako tu nasla,valjda je onaj lik bio konobar i skontao je da smo oboje bolesni...i izgubljeni...i umrtvljeni....voda kao leci sve...
Ustao sam ,pokusao da ti uhvatim pogled,nije mi uspelo....pucnuo prstima ispred tvog oka...nista....
...Idem po cigarete....rekoh...
Klimnula si glavom,znajuci da lazem....bela laz,kad oboje znamo da je nesto drugo u pitanju....
Na vratima.svetlost me je povratyila i preobratila...boje se vratile...udahnuo sam i nasmejao se....ZBOGOM..
Nogu pred nogu,bezao sam ne zureci jer znam da me niko nece pojuriti...
Na 230-om koraku cuo sam Bolero u dzepu...vibracija mi potvrdi sumnju,da,zvoni mi telefon....poruka...
VRATI SE...pisalo je...
Hocu,odgovorih,sedi tu i cekaj me...jednom...mozda....

Μου αρέσει! 3