Ali....zamalo....
Put je bio dugačak i prilično truckav.
Izmorih se presavši ga i taman kada sam htela da se iskrcam iz barčice na obalu, gledajući kroz meku,providno-bistru vodu u beli pesak.. ugledah malenu ribicu kako vrludavo ne žureći baš mnogo preplivava samo njoj znane puteve....
Po značaju i dužini.
Vijugajući, išla je pravo pa čas malo levo ,onda opet pravo ,pa desno ..uhh odjednom nazad ..zasto?
Ne znam. ali kao da se i ona zapita te ponovo okrenu i pravac napred..pravo pod senku koju je pravilo moje ispruženo boso stopalo krenuvši da zagazi u topli plićak. Uuuuuu..frk,frk,frk, uzbudi se i uskovitla ribica:
Alloooo, devojčice ,gde si to krenula.. i beži bre ,ne pravi mi hlad..ne stoj između mene i mog Sunca..
Ti si stranac ovde na ovom ostrvu.
Sa tom suknjom od priča i bluzom od snova koje nećeš odsanjati ovde.. i tom torbom punom ..nesigurnosti,nedobijenih odgovora, dana samoće, nerazumevanja,svađa, neiskustva, uzaludnih verovanja, neostvarenih obećanja,malih sitnih podlih laži, suza,tuđih ambicija, nepotrebnog osećaja krivice, ugaslog pogleda i mrtvih očiju.
Gde si bre krenula Takva ovde... Kapiraš? Kupi pinkle i vozi dalje...
Molim ... rekoh, Nisam te baš najbolje razumela??
Je li..??
Koji to deo nisi razumela ..reče mi ribica praćnuvši se ..
Onaj deo gde piše da ovo nije tvoje ostrvo i da se tvoje nalazi tamo .. negde..
Hajde .. mala briši dok ne bude tužno.
Ionako se neće na svu sreću pojaviti.
Onaj što ne ume da pročita ništa iz tih tvojih očiju boje meda.
Šalis se, rekoh..
On me voli .
Ne voli te...reče ribica praćnuvši se toliko jako repom da me svu poprska.
Da te voli ne bi te pustio da se sama lomataš ovim truckavim i vodnjikavim putevima do ovog tebi nepoznatog ostrva..
Ni ti njega ne voliš.
Odavno već ljubav ne stanuje kod Vas.
Ma nemoj ?
Trgoh se .... A šta si ti..već sam bila ljuta ... neka sveznajuća ribica.?
Možda dobra pa mi kao sada otvaras oči..i objašnjavaš da ........
Daaa, upravo to ..prodera se ribica udarajući repićem po vodi na sve strane, prekinuvši me u pola rečenice..
Mada i ne moram.
Znaš ti i sama to vec duže vreme.
I ovde nisi došla zbog ljubavi vec po odgovore...
Ha,ha,ha...A Ti kao znaš te odgovore, smejala sam se preglasno dok su mi se oči punile suzama istine.
Odvratna si bre...i lažljiva...lažljiva ribice..lazljivice..ljubomorna si i podla....vređala sam je sve vise padajući u očajanje i sram od svoje razgolićenosti i spoznaje istine od koje sam bežala vec duže vreme.
Doći će i sve te tvoje opake laži padaju u vodu..rekoh promuklim glasom ni sama ne verujući u to.
Neće doći....reče ribica, na šta iz mene provali bujica suza.
Plači, plači hehe,manje ćeš piškiti.
Kakvo bi ti žensko bilo kada ne bi iscmizdrila svo vreme provedeno sa njim.
*bo te kako si ružna dok plačeš, buuuaaaa, sa tim naduvenim očima i crvenim nosem. Eh.... A lepo sam ti rekla da se vratiš a ti zapela, hoćeš odgovore.
Hoću, ako ih znaš.. daj mi ih ma koliko boleli.
Nema šta ja da ti ih dajem.
Sama si došla do odgovora,zar ne?
Klimnula sam glavom tresući nos u maramicu dok je Sunce već počelo da pravi svoje duge senke.
I šta sada ribice..upitah je nekako prazna, smešno zarozana terejući rukom ispred lica malu dosadnu bubicu.
Gde da udenem ove godine provedene sa njim..??
U sećanja..kako gde ??
Šarena i lepa kojima ćeš se vraćati sada u početku češće a kasnije po nekada kada ostaneš sama sa sobom.
Hajde,nastavi dalje svojim putevima dok ne dođeš do svog ostrva.
Ali..ribice...? zaustih.. Nema ..”ali”..mala, otvori širom oči i pokušaj da prepoznaš..naučila si valjda nešto iz prethodnog.
Može ti se desiti da se i iskrcaš na neko misleći da je ono pravo a ja ne budem tu da te sprečim.
Kada ukapiraš da si se zeznula za par nautičkih milja, diži sidro i nastavi dalje..i dalje. ..
Molim te ..možeš mi reći gde je to moje ostrvo??
Uh,uh, bas nemaš sreće..progovori ribica.
Zaturih ovih dana mesečevu navigaciju negde, tako da ne mogu da ti ga pokažem ali veruj, postoji i budi uporna, strpljiva i nadaj se .
Naći ćeš ga, sigurno.
I ne zaboravi šta sam ti rekla..
Stvarno si lik ribice..
Hvala ti i oprosti mi ..za suze i reči....
Ok .. reče.
Nisi ni prva a ni poslednja koja je omašila ostrvo.
Dobro more ti želim i vetrove u leđa.
Praćnu se i odpliva samo njoj znanim putevima.
Poslušah ribicu,povukoh pruženu nogu nazad ..sedoh na drvenu klupicu malene barčice i nastavih dalje ..tražeći evo još uvek to moje ostrvo.....Ljubavi...