sladjan's blog

Gledam dole u mracni ponor, stojim na samoj ivici i znam da ne mogu odoleti.......
Ne znam sta me ceka, ne znam kakve su sanse, ali znam da "ovo nece na dobro". Poznati osecaj nesigurnosti pomesan sa par zrnaca pesimizma ili realizma uz malu dozu straha i adrenalina.......

Vreme je za pad, ne za skok.....

Skok u ponor je logicki, planirani, svesni, proracunati rad. Pad je poriv da se prepustimo gravitaciji nepoznatog, bez kontrole, bez mogucnosti povratka, da uronimo instinktivno u situaciju ocekujuci najgore, a nadajuci se najboljem.........

U planini mrkoj nek mi bude hum,
Nad njim urlik vuka, crnih grana šum,

Leti večan vihor, zimi visok sneg,
Muku moje rake nedostupan beg......

Visoko nek stoji, ko oblak i tron,
Da ne dopre do njeg niskog tornja zvon,

Da ne dopre do njeg pokajnički glas,......
Strah obraćenika, molitve za spas........

Neka šikne travom, uz trnovit grm,
Besput da je do njeg, neprobojan, strm.......

Nitko da ne dođe, do prijatelj drag, -
I kada se vrati, nek poravna trag.........