Trilijan's blog
Probudila sam čoveka koji je sanjao.
Neću ti ništa
Samo se skloni od kijameta
Ne pitam odakle i kuda
Samo mi reci ko je vinovnik
Koju to granicu u sebi ispituješ
Koliko hrabrosti
a koliko ludila
u jednom očajničkom potezu
Kad zaluta u šumi čovek se vrti u krug
A ti prelaziš zemlju
sa lažnim identitetom
I skupljaš prste u rukavima
džepova prepunih sitnica
Na ovoj trpezi ustoličiću te za kraljicu
Pa sutra zaboravi da postojim
Samo beži od tog klupka u koje se uvijaš
Dok oko tebe čeljusti škrguću...
Ni moj rod
Ni moja krv
Ni moj sunarodnik
Ni moja generacija
Ni uslovitelj
Ni pratilac
Prijatelj
duši koja luta
Zrno ima i zrno daje
Raspuklom zorom ljubi tri puta
Valja se
Da se nastavi dalje
Kad izgubiš boje u sebi
Svet se deli na crno i belo
Deli se i ono što je bilo nerazdvojivo
Neke voliš i kad ih ne poznaješ
Neke ne voliš iako ne znaš zbog čega
Kao i oni tebe
Skupljamo se u grupice "istomišljenika"
Sa beskrajno različitim motivima
Oko štanda na sajmu želja
Zvanično otvorenog na rubu šume
Sa jedinim utvrđenim pravilom ponašanja
Okačenim o tarabu na ulazu:
"Ući isključivo ogoljene duše i bosih stopala
Na svoju odgovornost."
Šarenolika gomila tiska se oko tezge
Sa teglicama gde se hermetički zapakovana
Deli moć
Sledi štand na kome štampaju originalne
Papirne novce kojima se sve može kupiti
Negde na kraju dugog niza stajao je putokaz
Na kome je pisalo "Sreća"
I…
Što si odrastao pre vremena
Kolika je cena sreće na tržištu ovih dana?
Zastavom pokrivam godine
Pod tvojim suncem Beograde
Nekom u nasleđe uniformu spremam
Ostavljam mu pušku i Bože pravde
I izjašnjavam se kao Srbin
Jer drugog roda nemam
Evo vam činovi, beretka, košulja
I deo mene što vas za sebe veže
Čovek se meri samo po onome što za sobom ostavlja
Vojnik po tome kuda je gazio
Kada je bilo najteže
Zakletva nije puka formalnost
I ja vas zaklinjem da ne smete pasti
Nije istina sve što izgleda kao stvarnost
Ni laž nikada upisana u temelj kodeksa časti
Raskošna duša malom se ognjištu raduje
…
Sasuću ti nepripitomljene reči u grlo da pod jezikom osetiš opečenostistinom.Neće me dotaći njihove uramljene diplome,negovane rukeneispupčenih vena... negovano srce.Neću te pustiti da čitaš između redova,jer sve je u njima već obuhvaćeno.Ne može sagledati život kome su na bronzanim tanjirimaslužili đakonije i ko je njegov tihi posmatrač iz senke bioVeć onaj ko putuje po borama seljaka koji je tavorio za nadnicuVeć onaj ko obuje cipele nedužnog zatvorenog u tamnicuOnaj ko ogrne kaput krpljen po raspuklim laktovimaKo pusti da ga prožima vrelina otvorene vatreOtvori sasvim dušu da u njenoj srži dođe do grumena…
Žene i muškarci kojima je preljuba normalna stvar ističu to kao svoje vrline i slobodu.Međutim kad skinu štikle i čarape i ostanu sami sa svojom ljušturom, ne ostaje im ništa osim praznine i potpuni su robovi svojih strasti. Oni izbegavaju ljude koji su nekome verni jer u njima vide sve ono što nisu,svu prašinu svog karaktera i svu ružnoću svojih slabosti.
Noćas budnije sanja
Spiralnim stepenicama pleše
Put potkrovlja
Para
Končasti mozaik paučine
Rastvara portal vremena
Gde priče počinju krajem
Da budu lepše
Dok stakleno nebo na odvaljenim šarkama
Vitrine
Po sunčevom hodu promiče
Hrani se šakom zrnevlja
Na pikniku sa pticama
Neka se zasite
Pa nek se oglase kričanjem
Ponosne
Što nije svakom dato da leti
Što su im prohodne vazdušne sfere
Sa filigranskog poda u prostore
Gde su im letovi zakoniti
Srećne
Što im je dostupno živeti
Na mestima
Van domašaja ostalima
Sa njima
Postupno raste do kostima
Zmaja…