STENA86's blog
Nezvanični Svetski dan zaljubljenih, koji se slavi 14.
februara, rezervisan je za sve koji se vole, ma koliko godina imali. U
ljubavi se uvek kreće iz početka, pa tako Dan svetog Valentina,
zaštitnika zaljubljenih, za mnoge ljude predstavlja neki novi, srećniji
početak, iz kojeg će se izroditi iskrena ljubav. Za one čija je romansa
u toku ovaj, po mnogo čemu poseban dan jeste idealna prilika da njemu
ili njoj nešto od srca poklone i šapnu dve magične reči: "Volim te".
Dok većina bude slavila Svetog Valentina, Srbi I Makedonci će proslavljati
pravoslavnu slavu - Svetog Trifuna. Na dan…
Na jednom dalekom usamljenom ostrvu usred okeana ziveli lepo i u slozi
Ljubav, Bogatstvo, Tuga, Sujeta i Znanje. Ziveli su mirno na tom ostrvu
daleko od svih svetskih briga i dogadjanja. Ali nakon mnogo vekova
primetili su da njihovo ostrvo polako , pa sve brze i izvesnije nestaje.
Vrlo brzo shvatili su da ostrvo ubrzano tone. Uznemireni oni spakuju
svoje stvari i krenu polako da napustaju svoje lepo, carobno, ali tonuce
ostrvo, koje im je vekovima pruzalo srecu.
Jedino Ljubav , postojana po prirodi, resi da ostane. Jedino je ona
verovala i nadala se da je…
| Bili smo mladi i ludi od ljubavi.Voleli smo se do besvesti, spajala je nas iskrenost a razdvajala je nas samo noc.Pokucao je jedan dan na moja vrata ali je bijo jako tuzan. Usao je unutra i nije hteo puno da prica, samo me jako zagrlijo i tiho kroz suzama mi je reko "idem u inostranstvo i necu se vise nikad vratiti,nemoj da me cekas" Ustao je i otisao bez pozdrava a ja sam ostala ko zaledjena bez reci i bez daha.Svaki dan mi je bijo gorki, plakala sam danima i na kraju sam se propila od tuge. Nakon mesec dana,… |
Moje srce zahvatila je velika tuga i čežnja
za tobom.sigurno je to učinila prokleta daljina što ne mogu da te vidim
svakoga dana, i iskrena ljubav koja gori sve više iz dana u dan. ukrao
si mi srce tako polako, da ni sama ne mogu da shvatim šta se to dešava
sa mojim osjećanjima. noću te budna sanjam, danju maštam o susretima i
još milion nekih snova. u mislima mi se često javlja naš zadnji susret.
bio je tako strastan i pun neke topline. sećam se one večeri kada smo
sjedali na obali mora i slali jedno drugom one najslađe…
Zli jezici su hteli da ga rastave od nje,rekli su da ima drugog i da nije kao pre...i ko neka budala on verova u price,koje mu sada na bajke samo lice...
A klela se da samo njega ona ima,molila ga je i plakala pred svima...al on nije hteo tad na suze da pada,zbog prokletog ponosa sebi bol da zada...i zeleo je neku drugu tad da ljubi,mada nije bio svestan sta time gubi ipak rekao je ``slusaj,gotovo je s nama,shvati sada ovo ostala si sama!``
I vec sledeceg dana poce da mu fali htede da je zove al mu ortaci nisu dali... ``Ma…
Necu ti reci da sam dobro, jer necu da lazem. I sam znas da negde daleko od tebe postoji obecanje koje nisi ispunio. Zao mi je sto je ovako morala da se zavrsi jedna predivna prica. Ali, zasto, pobogu, zasto?! Otisao si od mene bez reci, bez "zbogom". Ko zna mozda je moralo tako biti i mozda ce mi te providjenje ponovo vratiti. Znam, malo je reci da te volim, ali zar ti to bas nista ne znaci? Ne, nisi kriv sto si me ostavio da lagano umirem zbog tebe. Ja sam kriva, jer ja sam ta koja je previse…