Ко год срља у мене, добро мора да упамти: једно је бити отворен, а друго бити проходан.

Прате ме као и вука. Опкољавају свитање и зову друге псе. Мисле да чувам тајну како се бива над другима виши снагом и умом.

Лако је мени са псима.

Али наследник вука и сам је дивљач ван закона. Дижу на мене потере и чекају ме у заседи исти они пастири, гоничи каравана и хајкачи са језера који пуцају неспретно и убијају допола. Сад сам ја на нишану.

Неко ће овде остати. Или ја, или пси. Или ја, или ловци. Свратићу да видим ко ће.Свратићу, сем ако, можда, намерно не заборавим, да сам икада овуда пролазио и сањао.