Dugo sam se borila sama sa sobom,ono sto sam zelela nasla sam u njemu.Za njega sam bila na sve spremna.Sta sam ja trazila ili ocekivala od njega!?Malo paznje u nekim vecernjim satima kada se sve smiri.Bilo je i toga ...ali na kasicicu kao kada bolesnom coveku dajete lek ,a znate da mu to nece pomoci.A sta sam davala ja njemu??? Sve !!! I onda kada je bilo nemoguce krala sam ,da bih mu pruzila trenutak zadovoljstva da oseti koliko ga zelim.Sebe sam bacala njemu pod noge.Moj dolazak u Srbiju,jos jedna nemoguca misija ,cekala sam znak ,signal zelju,i tada su pocele stvari da mi budu jasnije,ali...uvek postoji ono ali...moj povratak posle ferija ,jedan poziv ,jedna prica ,i opet moje popustanje,uvek sam mislila da sam ja ta koja trazi suvise,ajde popusti ,govorila sam sebi.
Jednog dana osetis da si nekome jednostavna neka rezerva ,u tim trenucima si centar sveta za njega ,ali opet ono ali osecas da to vise nije to,i resis da sve obrises,ali secanje ne mozes.
Veceras je bio jedan blagi cim, cim u ime nekih proslih dana ,bilo je samo jedno "Molim???",u fazonu ko si ti ,sta bulaznis.
Jos jedan moj pokusaj poruka i naravno njegovo ne i uobicajna recenica na kraju
"NARAVNO BICU TI UVEK PRIJATELJ"
Da li bi to mogli ,posle svega ne .
Jednostavno shvatis i prihvatis taj kraj ,ma koliko boleo.Bilo je mnogo vecih boli
HEJ ZIVI SE I DALJE !!!
Δεν υπάρχουν ακόμα σχόλια.
Πρόσθεσε ένα σχόλιο για να ξεκινήσεις τη συζήτηση!