Vekovima je pisanje pisama bilo jedno od najčešćih vidova komunikacije i način za iskazivanje najdubljih misli i osećanja. A danas? Danas pisanje pisama je zaboravljen ritual. Zahvaljujući modernim tehnologijama i internetu, pisanje pisama se sve manje praktikuje i polako odlazi u zaborav. Ono što je nekada bilo najintimniji i najličniji odraz nečijih razmišljanja i emocija, danas je tek stvar o kojoj se (možda) uči još u školama. Pisanje pisama, pored toga što vraća u neka davna, romantičnija vremena koristi jer vežbamo stil pisanja i jezik, obogaćujemo rečnik jer teško da bi se koristili skraćenicama i engleskim poštapalicama, kao što je to slučaj sa sms porukama i mailovima. Ima nešto posebno u tome da odvojite vreme i sednete da napišete pismo, razmislite o svakoj reči, rečenici i smislu koji želite da prenesete. Ima nečeg ritualnog u odabiru papira, olovke i koverte, načinu savijanja papira, ispisivanju adrese i slanju pisma na poštu. Rukom pisana pisma imaju posebnu čar i vrednost i milion i jednu poruku koju pošiljalac njime šalje. Svako novo napisano pismo ima i svoj datum i dan. Uostalom, dovoljno je da odvojite malo vremena i napišete pismo nekome koga ili niste dugo videli i čuli ili nekome koga želite posebno da obradujete. To može biti drugarsko ili ljubavno pismo, pismo izvinjenja ili zahvalnosti, bitno je da je pisano rukom, iskreno i lično.

Μου αρέσει! 15