Ko živi ne može da živi bez prošlosti
ispred tuđih vrata umotan u plašt,
ono što spava i tajnu skriva.
Ako slušaš, u svetu je jedno jutro
bez zvuka kiše i mokrih pločnika,
ti koji možeš napraviti zvukom, i tvojim glasom,
da živi ne može da živi bez prošlosti.
Pesme će biti ljubavi još više
i neko će je pevati,
davati nešto o sebi i drugima
u ovim danima bezimenim licima.


Kad u čoveku nešto prelomi,te trzavice u životu,mane što su nepogrešive, lude, sa mnogo zbivanja
i osećanja postanu zagonetna,kao mlado sunce....
a ujedno shvatljiva nisu prelomna,neukrotljiva zanosna,
da li imaš čast ili nemaš ono svoje ja...sasvim slučajno,i
uvek nešto se dešava u njegovom životu,u njegovom traganju
bilo to nešto malo pa makar nemao krunu na glavi i nebio kralj.
Da živi u svojim iluzijama u mašti,u oblacima u plamenu sudbine
Čarobnim rečima pokušava da zadobije ono do čega mu je stalo,
a svestan je da nadanje mora prizivati a ne gubiti razum .
Sličnosti se uvek i ponekad odbijaju,kao prolazna lirika
a srce ne čini ono što činiti mora imati snagu za ljubav
da ne oseti strah odbijanje.......čast da bude voljen i ako je siromašan
početak njegovog stvaranja
Ali ume da voli i pruži pažnju,ume da ćuti i ne toliko da ljubomorno
razmišlja za makar na trenutak ako ne za čitav život.....

Μου αρέσει! 4