Ja mogu da nestanem potajno da prebolim svoju krivnju,
večno da budem zarobljen kažnjen,
smrtno ranjen, pred očima što nema dara u ljubavi .
Toliko skrivenih slova u rečima prelepih, tužnih,
kao odgovor nekom ko je toliko pohlepan, loš, zao.
svu mržnju skriva u srcu podan , okaljan,
mržnjom se brani, a u duši skriva večnu tajnu
kao najbolju i deo sebe.
To skriveno mesto što poseže za dobrotom
to zlo, što se skriva u tajnama zaborava
kao zrno rađanja što niče iz semena.

Život je kao mala ulica koja se kreće jednom stazom,
kao zabranjeni koraci umornog tela što crpi,voli,
pamti lepotu ovog prolaznog vremena,njegovog kraja.
Sećanja, koja polako izumiru u pridošlici novog dana
taj dio života što se koleba srami da bude voljen,
kao dva sunca što se igraju osećanjima,osetilu tvog lika.
Nekad život nije raj,kao šaka pepela,
što s vetrom odnosi tamo gde se duša zaboravi.

Μου αρέσει! 8