Kada odem i nestanem
iz tvoga života,
neka vatra plamti
i polako se gasi.
Neka hladnoća
dodirne moje srce
i ućute besramni otkucaji,
tiho i bešumno ću otići.

Neka mi ostane samo moje ime
urezano staklom na mojim rukama.
Bolne rane nek zaćute
pečat osvete da osetim.
U ponor srljam voleću izgubljeno,
od grešaka ništa ne nauči
a žaliću dovjeka, na trenutak zastanem.

Pomičem, svoje granice nebu zahvalan,
nadvladati noći što dotiču sunce.
Stotinu puta ponavljati što izigra sebe,
i moju skrivenu tišinu,neostvarenu želju.
Videti lik u obliku kapi,mojih bolnih suza.

Μου αρέσει! 7