Pogled mi luta po sobi,zidovi pitomih boja smiruju moju losu noc..tisina je ne opisiva kao da je sve nestalo..otvaram vrata od terase napolju probudjeni zamor grada..kisa oprala ulice a sunce tek izlazi..jos jedno jutro kao i sva ostala..kad se trazis u snovima umesto da zivis ne moze da ti bude dobro..pomislim na sve koje znam..pozelim im naj bolje, da imaju srece vise od mene zdravlja i poneki dinar u dzepu da mogu da skroje potrebe.kad ustanes a sve je kao u snu shvatis da jos uvek sanjas ,da si jos uvek u krevetu koji je tvoj beg od stvarnosti..samo ljubavi trebamo, nesto tako malo da nas pokrene iz mrtvila.. bez te ljubavi nismo vredni postojanja...kad si sam dobro je ali je lose ako tako potraje..covek nije rodjen da bi bio sam ali danas je sve teze naci utehu neku ruku koja je tu da te uzdigne i da sve dobije smisao..svi ti ljudi oko nas su nebitni ... tu su da ti ispune dan da cujes neke druge price ali ono sto ti treba je ono sto te ubija..svi oni odu kuci nekome a ti..ti ne ides nikome tvoji su svi trenuci ali oni su prolazni ako ne umes da stanes, produzices do sledece stanice...

Μου αρέσει! 3