03.05.2015
40, Belgrade, Σερβία
Do 188. dana stigavši, vraćajući se unazad, kako i volim da brojim kad je potrebno. Ono ne toliko potrebno koliko voljeno. I ne toliko precizno, koliko bih volela. Neprecizno je iz jednog jedinog razloga. Nisam zapisala datum početka vraćanja, a zapamtila nisam, niti mogu.
Dakle, bilo je to ovako.
Moji prsti vešto su pleli mrežu obmane ali se mreža parala svake noći. Bilo je teško isplesti u toku dana onoliko koliko je noću oparano, i još za neki red više.
Reših da pribegnem starom lukavstvu.
Teško je bilo pronaći staro lukavstvo već davno zaboravljeno i svakako otrcano. Ali, nikad ne priznaj da je nešto teško.
Obmanjujem sebe jednom, prvi red započinjem i teram do same ivice.
U povratku obmanjujem sebe, drugi red, da potvrdim ono što sam počela.
I gle! Sasvim lepo kreće pletenje mreže, dok izgovaram mantru.
Probajte i vi. Nećete se pokajati.
50 views
Slušaš ,,Svilen Konac" dok kukičaš? :):)
neeeeeeeeeeeeeeeeeeeee, nikako.
Onda Ramštajn, Mejdene, Menovor, Motorhed...?
Daaa... to već bolje ide uz štrikaće igle, a? :):):)
Ramstajn, da :)
*OK* *ROSE* *THUMBS UP* *YES* *HI*
*ROSE*