Samo ti si me znao. Samo ti si me ispunjavao, a opet si me baš ti takav, najviše povredio. Znao si da me voliš, na neki svoj poseban i jedinstven način. Nisi bio kao drugi, bio si drugačiji, valjda sam te baš zato i ovako zavolela. Umeo si da me nasmeješ kao malo dete. Da me zagrliš i kažeš reč utehe kada je bilo potrebno. Znao si da mi obrišeš svaku suzu s lica. Svaki korak moj si znao, svaku manu i vrlinu,a ipak si me voleo, baš takvu kakva jesam. Ustvari, jedini si me ti i upoznao. Jedino sam tebe pustila u svoj svet, da ga upoznaš u potpunosti, da zaviriš u sve tajne, sve moje bolne tačke, svaki moj strah i ponos, svaku moju ranu i uspomenu iz prošlosti. I znao si to da ceniš na pravi način. Sve si znao, baš sve, osim jedne stvari… Da me zadržiš kada odlazim od tebe. Tu si stao i nisi znao, šta dalje. Šteta.