Želim da sam sama ...
Ne zato što sam naučila da budem sama ,zato što dugo vremena živim sama .... Već zato što jednostavno se ne sećam kako to izgleda živeti u dvoje ,sa nekim ....
Više ne znam ni da li želim ,ni da li mogu da ikoga trpim ... njegove mane,njegovo ponašanje,njegove stavove ....
Nije da ne mogu da se zaljubim ... Mogu ... I traje to neko vreme ,ali ako bi i kada bi došlo do nečeg ozbiljnijeg ja bi ili pobegla ili napravila neoprostivu glupost koju ni sam Bog ne može da ispravi (a Bog može da ispravi skoro sve) ....
Bojim se sreće ... nekako sam na tugu navikla ,a sreća me plaši ... Nije da je ne želim ,želim je ,ali šta ako mi je neko ukrade,šta ako se nešto desi ,pa je izgubim .... I da li je ta želja za srećom veća od straha od nje ili obrnuto ...
Da li sa godinama postajemo neopisive kukavice svi ili sam kukavica samo ja ? Ne znam .... Neki me smatraju hrabrom i svojom ,a nekada mi je toga dosta da budem i hrabra i svoja - kada sam sama ... I opet dolazimo do onoga što su neki ovde postavljali pitanja - da li znamo šta želimo ili ne znamo ? I da li je to što želimo ono što nam stvarno treba ili mi samo mislimo da nam treba ....
Zamrsih ga ja - kao i uvek ....
Bar se sunce danas vratilo u ove naše krajeve - ako ništa drugo :) ....
*HI* *THUMBS UP* *YES*
Hvala :)
U mojim praznim dlanovima
bol večeras nepodnošljivo cuti,
jer nema ravnice tvog zanosnog struka,
nema tog nebeskog stecišta mojih poljubaca,
nemirnog plamena kojem se srce zaklelo
i sanjanjem svake noći uranjalo u njegovu vatru.
Omamljuje samoća vitkih jablana,
omamljuje kao tišina ove mukle noći
i dok san luta posteljom,
uzdah vlažnog tela plovi odsjajem dunje
i sve čini da moje usne kao jedra ulove tvoj vjetar.
Crvenilom latica oblačim znoj
i kroz tihe mesečeve zenice sanjam
kako u dahu neba glasno nastaju naša tela,
kako se sanjaju zagrljena plavom čežnjom.
Neobično je toplo jezero noćašnjeg sna,
gore valovi požude mojih usnulih misli,
rastu nežne niti horizonta
i do modrih visina dopire sanjanje,
na njih te osmeh mudrog hrasta uspinje
i pokriva vrelinom dodira koje sanjam.
Starost, strah i feminacizam ucinise zene samodovoljnim.
To ne znači da su sve žene samodovoljne .... Ja sam govorila isključivo o sebi
svaki zivi stvor bi trebao da zivi onako kako I oseca....ako zeli biti sam nek bude...tada ce se valjda I najbolje osecati...ako zeli da skoci sa planine nek skoci ako ce se bolje osecati....neki naviknu na stanje u kojem su pa svaka promena je teska...ima I toga
Navika je zaebata stvar ..... Neki ljudi su sa nekim iz navike - pa niti znaju niti umeju ,a verovatno i ne smeju da prekidaju tu naviku ....
Nisi kukavica
U strahu od ponovne srece mnogi nikada ne pruze sebi priliku...
Toliko se naviknu I ususkaju nakon svega sto im se izdesavalo da ne zele nista da promene...
Razumem te u potpunosti
Ipak na mom primeru moram ti reci
Cuda su moguca:)
Veliki pozdrav
Pozdrav Princezo .... Videćemo šta će biti