Pitaju me često kud misli,ma lutam pogledom uprtim u daljine,u svoje detinjstvi odlutam,u zagrljaj cicane haljine.A taj osmeh dragi,preplanulo lice,ruke ispucale a bista heroja,obrazi ogrezli u znoj mučenice anđeoskog lika. A puna spokoja.Sad kad je nema želim da se vrati, da osetim zapah tog težačkog znoja,Al srcu je teško, kako to da shvati,zbog toga su misli pune nespokoja.I zato sam često glavom klimnuo,mislima lutao negde u daljine i zamišljen prolazio mimo tražeći obrise cicane haljine. 

Μου αρέσει! 7