Ponekad, pomislim da sanjam,da je to samo san u daljini ,magla,kosmar.Sto vise vreme prolazi ,sve mi je teze.Kazu,budi dostojanstven,ne dozvoli da te to pogadja.Dosla je munjevito i isto tako nestala.
Za vas da,za mene ne! I necu da budem dostojanstven,sta imam od toga!?Briga me ,kako se ona oseca ovde je rec o meni, ne o njoj.Stvorila mi je toliki bol,mrznju,patnju ,gordost.Iz mene je izbacila sve najgore.Sve ono sto sam mrzeo kod ljudi osetio sam da i sam to posedujem u mnogo vecoj kolicini nego sto sam zamislajo.Sto?Cime sam to zasluzio?Zar toliko ne valjam?Tako mi vracas?
Drugari ,kazu:" Isteraj drugom,znas i sam,klin se klinom izbija".Ne,to nisam ja ,ja to ne umem, necu zenu za jednu noc.Necu sebe da spustam nisko,niti tu devojku da omalovazavam,nisam ja iz te price,da tricim kao ostali,za rupicom.Samo da bi sebi dokazao da mogu,da bi svoj ego podigao.Uvek sam bio cudak za normalna ljudska razmislajnja.Bitna mi je cast i obraz,nesto sto su danas mladi ljudi zaboravili.Te reci sa lakocom izgovaraju.Nesvataju njihovu velicinu,tezinu.
A sve je bilo tako nestvarno,prelepo ,predivno,ali izgleda samo za mene.Mukica,zeleo sam da budem voljen, mazen,pazen.U njoj sam video sve ono sto sam ikada zeleo.Iskreno,spreman da se borim da dam 200% ,da se odreknem svojih ideala,zelja ,nadanja.Da nju stavim na prvo mesto pa sve ostalo,mozda ona to nije ni trazila,mozda ja to nisam zelo,ali stvari su se tako poklopile.Da sve zanemarim,da nam pruzim sansu.Da budem oslonac,jer znam koliko je propatila, da zivi u cauri i skriva svoje pravo lice,hteo sam da budem sve u njenom zivotu,prijatelj,ljubavnik,brat,oslonac,ratnik.Da se borim za nas, da ostvarim ,sve onome o cemu smo pricali,nadali,ocekivali.
Ali,ja sam ocigledno,zakasnio i to previse,mozda i deceniju,jer znam da nasa ljubav nije bila slucajnost,vec osecaj da nekoga poznajes iz neke dubine,da si sve to prosao ali nisi siguran da ti je taj neko odnekud poznat.
Taj neko je "postojao" ,i bio i ostao njena najveca ljubav,sa nekim sa kime je zelela da provede ceo zivot.Pored koga se osecala predivno,voljeno,neko ko je stalno inspiriso da ga jos vise voli,odrastali su zajedno,voleli se,disali,planirali decu zivot.I onda je sudbina u jednom trenutku umesala prste i uradila ono sto je najgore uzela ga je Zemlja...I sva njena nadanja,zelje,osecaji su se pretvorili u prasinu,kao da je taj zivot neko drugi ziveo a ne ona.
I posle svega ,kako to biva stvari se okrenu.Ili kako kaze grafit ,koga nema bez njega se mora ,ali on je uvek ispod koze.
Krenula je u njenom zivotu posle par godina ,dalje.Bilo je tu svega,ali ostaje samo jedna stvar ,znacenje tih momaka,oni su samo bilo Koletarna steta.Jer ona je u njima kao i u meni trazila njega.A ja sam najvise tom opisu odgovarao.U meni je videla sve ono sto je on bio.Njene zelje su postale ponovo ono sto je ceo zivot zelela,to je videla u meni.A ja devojku ili dinosauruse koji izumiru,mozda je gruba rec ali predivno stvorenje,koje je ispod svoje koze krilo ujed pun mrznje prema Bogu,prema Sudbini ,za sve ono sto je prozivela.Pa cak i prema nekom koje zelo da svoj zivot provede sa njom da je oslovbodi od bola,patnje.Ali nije islo...
Mozda bi sve to bilo idelano,da je bar pokusala da me upozna a ne da gleda njega u mom liku u mom osmehu,dodiru,osecaju.Da je bar pokusala,ali nije zelela.Kad je lik nestao,nestala je i ona.Pocele su uvrede ,sve je ucinila suprotno od onoga usta se klela."Ja na tebe ne mogu da se naljutim,jednostavno ne mogu..."
A,bas je to ucinila,hladno ,svetlosnom sabljom je sve unistila u trenutku,jer je sama sa sobom bila cista i sve ranije proracunala ,meni samo isporucila paket.
Nije je bilo briga sta ja osecam,ja nisam bio bitan,bila je bitna samo jedna strana ,a to je bila ona.Ja sam samo bio neko ko je bio potreban da se neko oporavi ,a sta ce biti samnom to je nebitno.
Znas,bolji si nego sto pricas.Ali ja tebe nisam nikada ni volela.Bolje je da se necujemo jedno vreme,ako mogu pomocicu ti ,ako budes svracao do mog grda, javi se.Ja ti zelim sve najbolje,to samo govori da sam ja bio u pravu ipak si ti za mene klasa.Izgleda tako.
Takvo ponizenje nisam u zivotu osetio,posle svega tako hladno ,otupljeno.Sve je to moglo lepse da se zavrsi.Nije zelela,ja sam izgoreo ona je usla povrsno,dvolicno,nesikreno.I tacno je bilo,zapravo uvek bude onako kako osetim da ce se desiti.I kako posle svega da nekoga drugoga gledam onako kako treba a ne da se toj osobi svetim,samo zato sto me je ona povredila.Da lecim na drugom svoje Ego,necu i ne zelim.
I na kraju ljubav nikada nije problem u vezi ,uvek je u pitanju nesto drugo,to se oseti ,to se vidi.To je onaj zacin koji hemiju cini zanimljivijom.Imali smo Hemiju,ali zacin nismo imali.Ipak ja nisam bio morski krastavac sa sposobnoscu regeneracije.
Eto proslo je godinu dana , a ja, gde sam ja?Na istom mestu razmislajm,analiziram,postavljam sebi zamku za zamkom.Cemu to?
I kada sam izgubio one koji mi mnogo vise znacili nisam plako,ali zbog nje je moje tvrdo srce proradilo,osetio sam i fizicki bol,jednostavno previse mi je znacila.
Da se razumemo ne mrzim je,neka zivi ,neka bude sretna i dugo,dugo da pozivi.Je znam da je jako dobro stvorenje koje je namuceno,ali nije to nacin na koji si sve to ucinila.Povredila si nekoga koje bio spreman zivot da da za tebe.Rekao sam ti i da bi se sa njim menjao da samo tebe vidim sretnu.
Ali nema veze,ja ti nista ne uzimam za zlo,jednostavno nisi ti kriva.Ja sam kriv,sto nisam prepoznao to kod tebe.Potrcao sam u nesto sto sam mislio da je savrsenstvo, a zapravo bilo je namnjeno nekom drugom.Budimi dobra,ali ja sa tobom vise nikada.Kada neko,nekoga ostavi ,ucinice to ponovo samo je pitanje trenutka.A,ja da to ponovo prezivljavam ,ne zelim...
Koliko ti nisam znacio,u roku od sat vremna si promenila status na fejsu, da si slobodna i da te interesuju muskaci.Zar nisi mogla ni nedelju dana da sacekas,zar toliko malo postovanja sam zasluzio sa tvoje strane.Rodjen sam da patim,ako i treba mi tako.Jer,za bolje nisam...

Μου αρέσει! 8