25.03.2012
53, Niš, Σερβία
Ljudi u potrazi za ispunjenjem i srećom biraju različite puteve. Ako se ne nalaze na vašem putu,ne znači da ste zalutali!
Nemoj se zbuniti između mog karaktera i mog ponašanja.
Moj karakter je ono ko sam ja, a moje ponašanje zavisi o tome ko si ti.Neko je u jednom čikaškom listu objavio:
..."ima na Balkanu jedna zemlja koja se graniči sama sa sobom.
Gde žive najlepše žene, a natalitet opada.
Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju.
Gde vozovi kasne po redu vožnje.
Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u vaterpolu, košarci, rukometu ili odbojci.
Svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme.
Gdje osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati.
Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo.
Gde su novinari slobodni da napišu što god im se naredi.
Gde je svetska kriza dobila državljanstvo.
Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne.
Gde se ratovi nikad ne završavaju.
Gde se istorija ponavlja svaki dan.
Gde su najbogatiji oni koji nikad nis u radili.
Gde je strana valuta uzeta za domaću.
Gde ljudi slave slavu, a psuju Boga.
Gde pametne zbog nerazumijevanja proglašavaju ludacima, a ludake
sposobnima.
Gde nepismeni pišu istoriju.
Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje.
Gde vlast prezire građane kao neželjene svedoke.
Gde se živi od budućnosti, jer na sadašnjost nemamo pravo.
Gde se svako svakome smeška,a niko nikome ne želi dobro.
Gde sudski postupci traju duže od života.
Gde su samo poplave način navodnjavanja zemljišta.
Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na budale.
Gde smatraju da će zemlja duže napredovati ako što više nazaduje.
Pa ti preživi, ako si normalan.
Sreća je za državu da je takvih sve manje. Normalni svakako nikom nis u
potrebni. A i sam život je najveći paradoks; živiš samo da bi umro,
reći će nam oni koji misle da je vreme beskonačno, a oni na vlasti
besmrtni.
Na koju god zemlju ste pomislili, pogodili ste !
Moj karakter je ono ko sam ja, a moje ponašanje zavisi o tome ko si ti.Neko je u jednom čikaškom listu objavio:
..."ima na Balkanu jedna zemlja koja se graniči sama sa sobom.
Gde žive najlepše žene, a natalitet opada.
Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju.
Gde vozovi kasne po redu vožnje.
Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u vaterpolu, košarci, rukometu ili odbojci.
Svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme.
Gdje osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati.
Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo.
Gde su novinari slobodni da napišu što god im se naredi.
Gde je svetska kriza dobila državljanstvo.
Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne.
Gde se ratovi nikad ne završavaju.
Gde se istorija ponavlja svaki dan.
Gde su najbogatiji oni koji nikad nis u radili.
Gde je strana valuta uzeta za domaću.
Gde ljudi slave slavu, a psuju Boga.
Gde pametne zbog nerazumijevanja proglašavaju ludacima, a ludake
sposobnima.
Gde nepismeni pišu istoriju.
Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje.
Gde vlast prezire građane kao neželjene svedoke.
Gde se živi od budućnosti, jer na sadašnjost nemamo pravo.
Gde se svako svakome smeška,a niko nikome ne želi dobro.
Gde sudski postupci traju duže od života.
Gde su samo poplave način navodnjavanja zemljišta.
Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na budale.
Gde smatraju da će zemlja duže napredovati ako što više nazaduje.
Pa ti preživi, ako si normalan.
Sreća je za državu da je takvih sve manje. Normalni svakako nikom nis u
potrebni. A i sam život je najveći paradoks; živiš samo da bi umro,
reći će nam oni koji misle da je vreme beskonačno, a oni na vlasti
besmrtni.
Na koju god zemlju ste pomislili, pogodili ste !
Postoji
mnogo ljudi koji imaju velike planove, ali ih nikada ne ostvare. Razlog
leži u tome što oni imaju velike planove, ali odbijaju da se drže malih
dogovora. – Robert KijosakiPostoje
dva dana u svakoj sedmici zbog kojih se nikada ne trebamo brinuti, dva
dana koja bi trebala biti oslobođena od svih strahova i slutnji.
Jedan od ovih dana je JUČE; dan sa svim svojim greškama i brigama, sa svojim slabostima i zabludama, sa svojim bolom i patnjom.
JUČE je zauvijek prošlo bez naše kontrole.
Ni sav novac svijeta ne može vratiti natrag ono naše JUČE.
Ne možemo vratiti ni jedno djelo koje smo počinili;
ne možemo izbrisati ni jednu riječ koju smo rekli.
JUČE je zauvijek otišlo u nepovrat
Drugi dan zbog kojeg se nikada ne trebamo brinuti je SUTRA; dan sa svim svojim mogućim nesrećama, problemima, sa svojim grandioznim obećanjima i razočaravajućim rezultatima.
SUTRA je isto kao i JUČE, van naše kontrole.
Sutrašnje sunce će ponovo izaći,
ili u sjaju ili iza maske oblaka, ali će izaći.
No sve dok ne izađe, mi nemamo udjela u nadolazećem SUTRA, jer ono tek treba da se rodi.
To nam ostavlja još samo jedan dan, DANAS.
Svaki čovjek može izaći na kraj sa svojim danom.
Ali ono što nas lomi su ustvari te dvije užasne vječnosti: JUČE i SUTRA.
Jer nije današnje iskustvo ono što nas brine,
već kajanje i gorčina zbog nečega što se desilo JUČE i strepnja pred onim što se može desiti SUTRA.
I zato - živimo punim plućima, ali neka to bude DAN PO DAN.
Jedan od ovih dana je JUČE; dan sa svim svojim greškama i brigama, sa svojim slabostima i zabludama, sa svojim bolom i patnjom.
JUČE je zauvijek prošlo bez naše kontrole.
Ni sav novac svijeta ne može vratiti natrag ono naše JUČE.
Ne možemo vratiti ni jedno djelo koje smo počinili;
ne možemo izbrisati ni jednu riječ koju smo rekli.
JUČE je zauvijek otišlo u nepovrat
Drugi dan zbog kojeg se nikada ne trebamo brinuti je SUTRA; dan sa svim svojim mogućim nesrećama, problemima, sa svojim grandioznim obećanjima i razočaravajućim rezultatima.
SUTRA je isto kao i JUČE, van naše kontrole.
Sutrašnje sunce će ponovo izaći,
ili u sjaju ili iza maske oblaka, ali će izaći.
No sve dok ne izađe, mi nemamo udjela u nadolazećem SUTRA, jer ono tek treba da se rodi.
To nam ostavlja još samo jedan dan, DANAS.
Svaki čovjek može izaći na kraj sa svojim danom.
Ali ono što nas lomi su ustvari te dvije užasne vječnosti: JUČE i SUTRA.
Jer nije današnje iskustvo ono što nas brine,
već kajanje i gorčina zbog nečega što se desilo JUČE i strepnja pred onim što se može desiti SUTRA.
I zato - živimo punim plućima, ali neka to bude DAN PO DAN.
13 views
*HI* *HI* *HI*
:-) *BYE*
*YES* *YES* *BYE*