СУМЊЕ ЗБРАЈАМ

Рекох ти реч

Да сазнам ко си

Ћутиш ли ћутиш

А онда поче:

Из камена вода

Из ока блесак

Бисере нижеш

Животу ода

Рукама златиш

Брда подижеш

Узгрћеш песак.

Снага олује

Лукавство змије

Бистрина ума

Благост монаха

Јесте што није

Немоћ ти страна

Ни труна страха

Јабука зрелих

Са сувих грана

До данца капиш

Чувајућ себе

Под ноге кријеш

Дубоке стопе

Климави корак

Капу ми кројиш

Узимаш меру

Бездушно бијеш

Студени поглед

Срце ми леди

Сумњом ме појиш.

Поразе трпим

И сумње збрајам

Уби ме студен

Трезвене жене

Каквој се надам

Као оличење

Знајући себе

Мислима вајам.

Μου αρέσει! 5