Stiglo pismo od mog poznanika,

Duhovno, drago od mog Baneta pesnika,

Spoznajem ali srce je hladno,

u dusi studen i seta....

ne dopiru reci do mene,

neka hladnoca telo mi ovila,

nema osmeha ni radosti,

samo bol i tuga se svila...

Velik teret grudi mi pritiska,

oduze mi reci, postadoh nema,

nemam snage da ti odgovorim,

nemam snage ni reci da zborim!

Ovu bol moram isplakati

Ja se tvom nikad necu zvati,

ovo je istina neka te ne boli,

Srce moje duhovno te oseca i voli.

Za dusu moju Bogu se pomoli,

u molitvi cesto me spomeni

jer molitva potrebna je meni.

Da li sam te povredila?

neka Bog odluci i naka mi sudi,

Za tvoju bol, za nemir u dusi,

Da mozda sam kriva.....

kriva sto sam ziva, kriva sto postojim.

Placem, zasto da krijem i suze su od Boga

i smeh i radost i tuga i zalost.

Osmehom tugu krijem.....

casu gorcine svaki dan pijem.

Afrodita59 Milica

Μου αρέσει! 4