Brate,ispričaj mi svoju ljubavnu priču! - Ljubavnu?Ne mogu, nema toga kod mene. - Hajde ne laži, svi imaju nekog koga vole... - Stvarno želiš čuti ? - Da ! - Eh ovako, otkud početi.Daleko je, viđali smo se preretko, ali kad je sa mnom bila, nema stvari koju nebi da ostane zauvek.Kad je bila kraj mene, kao da sam imao celi svet.Kad je odlazila, srce mi se kidalo.Bio sam jako ljubomoran, voleo je najviše iako je bila daleko.Voleo sam je, ali većinom joj to nisam dokazivao, govorio sam joj ružne stvari, sad bi glavu otkinuo zbog toga... - Čekaj ! Zašto govoriš bila,bio? Pa to je prošlost ? Šta se dogodilo? - Shvatila je da joj posvećujem manje pažnje, jer znam da je uvek mogu imati.Otišla je, ne znam gde je, s kim je... Jednom sam je video, nije me ni pogledala. Čuo sam da joj je teško, al' meni je teže.Ali,u pravu je, ne zaslužujem je... - Brate,jel' ti fali? - NAJViŠE ! (Reče on, brisajući suzu koja je polako klizila njegovim licem.) I tek onda sam shvatio, ne znaš koliko nešto vredi dok to ne izgubiš, ali tada obično bude kasno. --

Μου αρέσει! 12