ON: halo!!

ONA: zdravo!! ja sam... dugo se nismo culi...jako dugo..!

ON: nemogu verovati da si to ti... ali prepoznajem ti glas da...

ONA: da predugo... predugo sam oklevala da okrenem tvoj broj...neznam kako
sam se naterala na to sada...

ON: da...

ONA: nasla sam tvoj broj na informacijama... sva sreca pa nema puno muskaraca
sa tvojim imenom..

ON: (tisina) kako to da si nazvala...?

ONA: (tisina) paaa...htela sam te cuti...videti kako si...

ON: nakon toliko vremena da me pitas kako sam... dobro sam... ide nekako...
zivi se dan po da... a tii?

ONA: dobro sam...

ON: lazes...osetim ti po glasu da lazes... nikad nisi znala lagati...

ONA: tebi ne...

ON: da,to je uvek valjalo kod nas... barem se nikad nismo lagali...

ONA: znas.... (tisina) nemam pravo to pitati...ali...dali se nekada setis
mene...?

ON: (tisina)

ONA: nemoras odgovoriti... postavljam pitanja bez smisla... proslo je mnogo
vremena... sada imas svoj zivot...

ON: naravno da se setim...ponekad pozelim da nije tako...ali uvek je isto...

ONA: pitam se zasto sam to napravila...zasto sam te oterala od sebe... nikad
mi nije bilo jasno... mozda sam se previse bojala da ces biti kao drugi...da
ces me napustiti... pa sam te terala...terala te a htela da ostanes...

ON: i ja sam hteo to...ostati...

ONA: ja sam kriva za sve...

ON: ne,nisi ti kriva i ja sam prebrzo digao ruke od tebe... otisao
ponosno,muski... da bi sada sedeo kuci sam i razmisljao o tome kako bi moglo
biti da sam ostao...

ONA: (tisina) i kako si jesil ozenjen..? imas porodicu??

ON: nemam,ozenio se jesam ali nakon dve godine sam se i razveo... bila je
dobra...draga...sve mi je zelje ispunjala...ali ju nisam voleo...trudio sam
se zavoleti ju ali nakon nekog vremena sam shvatio da je to nemoguce,pa sam
ju pustio da ode...sada se udala,ima dvoje dece i srecna je...

ONA: a ti,zivis sam..?

ON: da...zivim sam naucio sam...navikne se covek kad mora...

ONA: da...navikne se covek...

ON: a sta je sa tobom..?

ONA: ja sam sama...uzivam kao i uvek...dobro mi je...

ON: nikad se neces promeniti...ali nisi srecna...

ONA: (tisina)

ON: nemoras mi to reci...znam te dobro...mirnija si nego sto si bila pre...

ONA: pa eto...bilo je vreme da i ja malo odrastem...

ON: da...tko bi rekao da i ti jednom zelis odrasti i biti zena...

ONA: da...morala sam i ja malo odrasti...

ON: znas...nesto sam razmisljao o ovome...sanjao da ces nazvati...da ces se
pojaviti negde...onako iznenada...zamisljao sam kako cu biti srecan ako te
ponovo vidim...ili cujem... (tisina) i jesam srecan...ali sam istovremeno i
potisten...

ONA: zasto...?

ON: zato sto mi je sad jasno da se neke stvari nemogu vratiti na staro...
promenili smo se...nismo vise deca... nismo vise tako mladi i puni poleta...
u stanju menjati sve...

ONA: znam...znam da nismo isti...ali...

ON: nema ti vise ali...nemoram ti ja govoriti...znas i sama... odrasli smo...

ONA: (tisina) znaci kad....znaci kad spustim slusalicu.......

ON: necemo se vise cuti...da....necu te vise zvati a neces ni ti mene...samo
bi se jos vise povredili...

ONA: znaci necemo se vise ni videti...?

ON: necemo...to je bolje za oboje...bolje da te nevidim...

ONA: htela bi te videti...

ON: nije stvar u tome da te nezelim videti...zelim to...vise od svega... ali
znam da nesmem...tako bi povredio samo tebe,a i sebe...

ONA: znam.....(tisina)

ON: nisam te zaboravio... niti cu to ikada napraviti...znas to... nikad te
necu isterati iz svog srca... niti iz svojih misli...tamo cu te cuvati dok
sam ziv...

ONA: (tisina) ali.................

ON: i nemoj se pitati zasto...nemoj jedina...tako je moralo biti...sada bi
bila najveca pogreska da mislimo da mozemo nastaviti tamo gde smo stali prije
12 godina....

ONA: nemogu dalje...od onda...od onoga dana....

ON: znam...

ONA: nisam htela da budes nesretan...oprosti mi...

ON: nisi ti kriva...nemozes sebe kriviti sto sam te zavolio... previse
zavolio...nisi ti kriva sto nemogu voleti drugu...jednostavno je tako....

ONA: (tihi jecaj)

ON: daraga....vreme je da se pozdravimo i da zavrsimo sa ovom mukom...molim
te napravi to zbog sebe i zbog mene...necemo se vise kaznjavati...dobro??

ONA: (tihi jecaj) nemoj....nemoj spustiti slusalicu...molim te...

ON: (tisina) nemoj plakati...

ONA: (tihi jecaj) volim te....

ON: i ja tebe...ali...nemozemo ovako...nemozemo se ponovo vratiti na stare
rane... nemoj...nemoj vise misliti na to...seti me se kada spavas...tamo
mozemo biti zajedno...tamo te cuvam svake noci...tamo imamo 22 godine i nista
nam se nemoze dogoditi...

ONA: nezelim ovo...nezelim da nestanes...

ON: znam...ni ja to nezelim...ali znam da je to najpametnije...a znas i
ti....

ONA: nemogu poklopiti slusalicu...

ON: onda cu ti pomoci jos ovaj puta voljena...pozdravit cu te...i reci da ces
mi uvijek biti u mislima i srcu...zivi sreco moja...zivi....

(spustena slusalica)

ONA: jecaj....i ja tebe volim....jecaj....

Proslo je 40 godina nisu se vise nikako ni culi...a ni videli...onda je on
umro...na njegovoj ploci u donjem desnom kudu stajalo je ugravirano srece i
pored njega je pisalo "ovo je srece pripadalo samo NJOJ"... pored
toga je stajao datum njihovog telefonskog razgovora...tog hladnog zimskog
jutra na grobu je klecala seda starica i tiho plakala...suze su klizile niz
njeno naborano lice...a njen dah je bilo jedino sto je bilo toplo...u svojim
rukama je drzala jednu crvenu ruzu...dugo je tako nepomicno klecala...zatim
se nagnula poljubila ruzu i stavila ju na grob...otisla je polako u
daljinu...polako...polako...kao da nezeli otici...svake je godine dolazila na
taj isti dan i donosila ruzu...uvek bi se zadrzala kojih 15 minuta i onda
nestajala...jedne godine starica nije vise dosla...nije bilo sarice...nije
bilo ruze...samo prazan grob i sneg na njemu...no te noci zvezde su posebno
jako sjale...sjale su jer nije vise bilo tuge...jer su konacno bili
zajedno..tamo gde su jedino mogli biti sretni zajedno...u vecnosti.........