Ljubav...tako jednostavno zvuci...
Lepo osecanje,koje me navodi na svakakve ludosti...Radim neke stvari koje sam mislila da nikad necu.I uglavnom na kraju budem povredjena.Krivicu uvek svaljujem na dragu osobu,ali da li je on kriv?!

U svojoj glavi sama sam stvorila sliku neke savrsenosti,ali dovoljna je samo sitnica da srusi sve iluzije.Razocarana ne vidim svoje greske.Slika savrsenosti koju sam stvorila u svojoj glavi pocinje da bledi...U bolu,besu,osecaju izdaje meni dragu osobu u svojim ocima pretvaram u cudoviste,keje me je samo povredilo.Zatvorenih ociju spremna sam da kazem mnoge reci koje nisu istinite,samo da ga povredim jos vise.

Razocarana,gubim se u nepoznatom svetu.Lutam trazeci bolje.Uzivam u tome.Ali vremenom,kada se bes stisao,shvatam da gresim.Isla sam putem koji nisam zelela...Sebe sam povredila jos vise.Njega krivim za sve...zbog njega je sve pocelo,ali zbog njega ce se i zavrsiti.Cvrsto resena da pocnem iz pocetka,menjam svoj zivot.Zaista lepe stvari su mi se desavale.Drugi grad,novi ljudi...Sve je islo na bolje...Ali...jedna vest...ponovo me vraca.Ponovo razocarana...Nemam reci da ispisem to osecanje.Citav moj svet se rusi...Sada je zauvek otisao iz mog zivota.Prosli su meseci,nije vise tu,ali ja i dalje nesvesno tragam za njim.Znam da ne vredi,i da tim sebe mucim,ali ne mogu da prihvatim sve to.Druga je na mestu koje je bilo moje.Sa njim leze,ustaje,raduje...

Proci ce jos mnogo vremena da se oporavim od njega,da ga pustim iz svojih misli,svog tela...da pocnem zivot ne trazeci njega u svemu.Bice to tezak put,jer dosta ljudi i stvari me vezuje za njega,ali boricu se do kraja.Znam da ce vreme sve odneti...
Iako mi je tesko to da kazem i priznam,jer je jos uvek veliki deo mene,zelim mu svu srecu ovog sveta.Mene ce zadovoljiti sto sam bila bar deo njegovog zivota...ostace mi u lepom secanju.
Ljubav...ipak komplikovana stvar...
Uzivaj u zivotu...i ja cu se truditi...

VOLIM TE...
I.V Tvoja Joca

Μου αρέσει! 5