..Zanimljivo je to,sto gotovo svaki dan se saplicem o sopstvenu sjenku,nikako da je sklonim,izbjegnem,namamim..bunilo cini svoje! isto vrijeme,kazaljke nikako da se sklope..sjaj oka,smjesi se drugim licima..
Dobar dan,ali ja ne znam ko ste vi ? imate tu neopisivu slicnost,ima to smisla,ali ja ne znam i dalje ko ste vi ?muci me ta radoznalost,prekida gdje sam najtanja..nerazumijem svoje ponasanje!
Druga sam ja,moram biti,nisam takmicarka u suzama,vec u smijehu,nazire se malo taj osmijeh,sklizne kad ne treba i opet sam ja,ja..ona stara! ni to zlato nema vise sjaj,ni moc,davno izlizana,ne veselim joj se..izbjegavam tu pustos,vise me ispunjava paucina i starost zadovoljstva... druga sam ja,znam,nisam nikada bila slabasna ispijajuci poslednji atom snage.to nisam ja,znam neko me predstavlja,lose stoji uloga...zivi dok ti dopustim,zatim se vracas u moju ulogu...
Vrijeme prica,sramotim se sopstvenim iluzijama...i padam,ne zelim da dovrsim misao,kao zvijer,bijesno napustam sebe..spasicu sebe od sebe,dugujem sebi odavno jedno veliko "zao mi je "!
Δεν υπάρχουν ακόμα σχόλια.
Πρόσθεσε ένα σχόλιο για να ξεκινήσεις τη συζήτηση!