Danas sam opet bio sam  opet sam tragao za izgubljenim blagom a nalazio se na smetlistu ovog beznacajnog i promasenog zivota.Sve ovo sto me okrzuje je pateticno ,cak sam i ja sam sebi patetican,nisam imao hrabrosti da priznam sebi da je ovo u stvari sve samo farsa i da volim pogresnu osobu ,da sam i sam pogresan na pogresnom mestu.Gde je ono sto sam celog zivota trazio gde je moj svet gde sam ja u tom svetu i sta ja uopste trazim u ovom svetu kad mi je mesto negde drugde pored nekog drugog.
I tako u krug dok zivim pored zene sanjam da se budim pored muskarca a kad sam sa muskarcem bojim se da priznam da je to ono sto trazim.
Koliko ljudi ima isti problem koliko napacenih dusa trazi utehu u nepoznatim krevetima sa nepoznatim muskarcima svesni da je to sto cine greh ali i svesni da cineci tako nesto pokusavaju sebi da nadoknade ceo jedan promaseni i izgubljeni zivot.
Ima trenutaka kad pokusavam da se utesim da ono sto cinim nije greh da svaki ukradeni trenutak u necijem krevetu nije nista drugo do melem na napacenu dusu koja cezne za nekim ko je tako uzvisen i tako nedostizan a tako blizu.
Da li cu jednoga dana moci slobodno da kazem volim te onome koga stvarno volim..........
 

Μου αρέσει! 7