Znam,
mora biti da je tako;
nikada se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo pojednako
zbog srece njegove i srece moje.

Pijana kisa siba i mlati
Vrbama vetar cupa kosu.

Kud cu?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka.
Zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam,gladna i mokra,
zasto se nismo sreli nikad?

Il je vec bilo?
Trebalo kratko?
Mozda je sasvim do mene dosao
al ja u krcmu svratila,gorka.
A on,
ne znajuci-prosao.

Ne znam.
Ceo smo svet obisli
u zudnji ludoj,
pojednakoj,
a za korak se mimoisli.
Da,mora biti da je tako.

Μου αρέσει! 3