Jedna tako mala i kratka rec, a tako ima velika i zastrasujuca znacenja u bilo kom kondesu izrecena.
Od tog kobnog utorka, ja sam izgubila voljeno bice, tj. majku/
Izgubila sam ne samo to kao roditelja hranitelja vec i nadu za tom neirecivom recju VOLIM TE.
Nikada to nisam cula, nikada nisam osetila zagrljaj, poljupce bez reci, koje sam upucivala svoj deci ili osobi koju zaista voli.
Strasno je to kada te neko koga volis gura od sebe, kada hoces da se priblizis, nudis, dajes, sve od sebe, pruzas i ne ocekujes, zahvalnost, ali ni odbacivanje.
uzasno mi je danas, kada sam svesna da je nema i mislim tvrdim da mozda postoji, cudo da mi kaze da to nije istina, da je to greska, da je to uzasan kosmar, da je vanzemaljsko cudo, pa i da me opet gura od sebe, i neka mi kaze da sam blentava, luda, ali da je tu.
jos osecam njenu toplinu njene koze, prste koje mogu a ne zele da me stegnu.
Znam da tera neko dete od sebe, a ja joj kazem JA SAM TVOJE DETE
JA SAM DRVO, KOJE JOJ SMETA.
Ja sam neko drvo koje joj smeta da se pokrene, a ne moze, ona moze sama, bez mene
zar mozes roditi dete od istog coveka, a jedno ne voleti, a drugo ne/
ja imam decu od razlicitih muskaraca, ali sam ih ja rodila, kako mogu da ih razvojim?
ovo sto pisem, ne pisem, pise neko moje drugo JA, koje uzasno pati, trpi,cuti,ceka, nada se
i to je UMRLO, POKOPANO ZEMLJOM, BETONOM I NEMA , NEMA, NEMA POVRATKA, NEMA NADE, NEMA POKAJANJA.
samo ravna beskonacna crta.
JA, NISAM JA
:-) tuzno..!!