Zavist je kao korov. Dovoljno je pustiti da se nastani na jednoj tački, i odmah će naseliti celo srce. Ne uvija se oko njega kao bršljan, već ga neprestano ubada svojim oštrim vrhovima. Jedan mudri starac govorio je svom unuku kako se u čoveku odvija neprekidna bitka koja liči na borbu dva vuka:

- Јеdan vuk je zlo. То је gnev, zavist, strah, pohlepa, nadmenost, laži, samosažaljenje, lažni ponos. Drugi vuk je dobro. On donosi radost, mir, ljubav, nadu, vedrinu, dobrotu, saosećanje, velikodušnost, istinu, samilost i veru.

- I koji vuk pobeđuje? - pita ga unuk.

- Onaj kojeg hraniš - оdgovori starac.

"U bolničkoj sobi ležala su dva nepokretna bolesnika - jedan do prozora, a drugi do vrata. Оbojica su preživljavala teške dane i tek bi ponekad razgovarali. Јednoga dana bolesnik kraj prozora pogleda u okno i ushićeno reče kako je na trgu ugledao veoma lepu ženu. Na molbu bolesnika do vrata, оn poče da opisuje kako žena izgleda, kako se ponaša, šta je obukla, s kim razgovara.... Sledećeg dana ponovilo se isto, samo je sada žena bila još lepša i veselija. Drugi bolesnik ga je ponovo molio da mu priča o njoj. I tako nekoliko dana, uvek je bila na trgu u isto vreme, lepa i zanosna. Оva divna priča ulepšavala im je dane i skraćivala bolesničke muke. Ali posle izvesnog vremena, bolesnik do vrata oseti ljubomoru i zavist. Zašto on nije u krevetu do prozora, pa da uživa u divnim prizorima? Postajao je sve neraspoloženiji i grublji prema svom cimeru, stupajući u otvoreno neprijateljstvo. Posle nekoliko dana, bolesnik kraj prozora umre. Sav srećan, čovek do vrata zamoli da ga prebace u krevet do prozora. Čim se smestio, znatiželjno baci pogled kroz okno, ali tamo ne beše ničega. Samo sivi, oronuli zid susedne zgrade."

Μου αρέσει! 5