HOLANDSKI MODEL

Politika prema drogama u Holandiji zasnovana je na dva principa:

1. Upotreba droga je javni zdravstveni problem, a ne problem policije i
kriminala (prim. prir: upotreba a ne proizvodnja ili prodaja)

2. Jasnom razlikovanju tzv. lakih i teshkih droga, odnosno jasnoj klasifikaciji droga

---

Javno zdravstvo

Upotreba droga dakle nije zabranjena zakonom, po principu slobodne
volje pojedinca da sa svojim telom čini šta želi. Nije ilegalno škoditi
sebi čak i ako posledice može snositi društvo, ali osoba ostaje
odgovorna za posledice svojih akcija. Primenom ove filozofije,
korisnici droga se ne gone za posedovanje malih količina droga (“za
ličnu upotrebu”). Naravno, vožnja pod dejstvom droga je strogo
zabranjena, kao i vožnja pod alkoholom.

Teshke droge / Lake droge

Kod nas se može čuti da je ova podela “izmišljena” od strane dilera
kako bi se marihuana bolje prodavala (ili izjava ličnosti iz
MUP-a:”nema lakih droga” – valjda su mislili i na alkohol :-).

Jasno je povučena podela između teshkih_droga (koje sa sobom nose
neprihvatljive rizike) kao što su kokain i heroin, i lakih_droga –
proizvoda kanabisa - hašiša i marihuane (Prema Holandskom zakonu o
opijatima - "Opium Act").

Podela je zasnovana na tome da li suspstance izzivaju psihološku i/ili
fizičku zavisnost. Glavni cilj ovakve politike je da odvoji tržište i
korisnike lakih i teshkih droga kako bi se smanjio rizik od upotrebe
tvrdih droga,

Tzv. kofi_šopovi poseduju dozvolu za otvorenu prodaju kanabisa i
držanje veće količine zaliha od one za ličnu upotrebu. Mogu prodavati
samo pojedinačnim mušterijama količinu dozvoljenu za ličnu upotrebu.
Količina propisana za ličnu upotrebu je 4 biljke za uzganje po osobi
ili 5 grama hašiša ili marihuane po osobi. Iznad toga postoji krivična
odgovornost za posedovanje većih količina pa je posedovanje 360 grama
kanabisa kažnjivo konfiskacijom i kaznom od €750.

Dilovanje na veliko, proizvodanja, uvoz i izvoz se kažnjavaju
maksimalnim kaznama, čak i kada se snabdevaju korisnici kofi šopova
dozvoljenim količinama – samo državno ovlašćeni kofi šopovi mogu
prodavati kanabis.

Politika ne primenjivanja kazni

Kako je većina zemalja EU pristala na tolerantnost prema
korisnicima/posedovanju malih količina kanabisa slična politika postoji
u Holandskom ministrstvu pravde – postoji zvanični vodič za tužioce u
kojim slučajevima prekršioce ne treba goniti. To je oficijalnija
verzija česte politike u drugim državama, u kojima se postavljaju
pravni prioriteti. Naravno, ovo je visoko sporna praksa i njeni
protivnici se zalažu ili za punu legalizaciju ili da zakoni treba da
kazne pogrešno ili dekadentno ponašanje, bio zakon primenljiv ili ne.

U Holandskim sudovima se smatra da ovakva praksa predstavlja de facto
dekriminalizaciju. Zakoni koji se ne primenjuju ostali su deo zakonskih
tekstova samo zbog međunarodnih pritisaka.

Tretman drugih droga

Naravno, visok prioritet je dat borbi protiv prometa narkotika kako je
Holandija veoma važna tranzitna tačka za ulazak droga u EU, i glavni
proizvođač i izvoznik amfetamina i drugih sintetičkih droga. Izvoz
ekstazija u SAD tokom 90-ih dobio je endemske proporcije. 1997. je
uspostavljena posebna policijska jedinica za borbu protiv
“dizajniranih_droga”, i prilično je uspešna. Vlada je pojačala kontrolu
granica i saradnju sa oklonim zemljema.

Odgovornost za politiku prema drogama snose zajedno Ministrastvo zdravlja, socijalne zaštite i sporta i ministarstvo pravde. .

Holandija troši više od 130 miliona€ godišnje na programe prevencije i
odvikavanja od teških droga. Veoma je izražena potreba za “harm
reduction” programima (smanjenje štete) koja uključuju 90% zavisnika od
droga (25 – 28 000 ljudi).

Zahvaljujući ovakvoj politici, broj korisnika teških droga se
stabilizovao i njihova središnja starosna dob je porasla na 38 godina.
Broj smrti od teških droga je najniži u Evropi.

Μου αρέσει! 2