opet sam oseto bol
dok u samoci visim u praznini duse
cujem vapaj
sopstvene suze me guse a tuga
steze omcu oko vrata.

Ne nije to moj krik
ja sam odavno mrtav izgubljen
u vrremenu koje nailazi
kao poplava noseno mutnim osecanjima
prepunim bola koji se nemilosrdno
valjaju preko umrlog tela

Tesko je kad samoca ispuni
dusu
u mraku puta ne nalazis
kad napred ne mozes a nazad ne smes
i onda shvatis da nije najgore to sto si sam
da ono sto boli je to sto si ostavljen

a volis
a volis

Severim! 3