Ti si moje poslednje utociste
pred najezdom balavaca
koji ruse mitove,
moj zadnji adut u partiji zivota
pred zadimljenim likovima
koji trguju dusama,
moje nista i moje sve.
Mogu pricati kako sam putovao
po italijanskim brdima
uzgajujuci neuspesno vinograde,
ili kako sam ljubio Spankinje
ispod njihovih mansardi
i da su njihove meke usne
imale ukus gorkog vina.
U tvojim nikad vise vidjenim ocima
zivece samo jedna prica,
ona najsmesnija i najtuznija.
Bio jednom jedan klovn
cije su oci uvek bile oborene.
I kud god da podjem
gde god da se skrijem,
pratice me u nedogled
sve one moje tisine
koje sam ti hteo reci jednom davno,
jednom davno kad je umrlo leto.
 

Severim!