Изгледала је тако обично

Са тим готово детињастим осмехом

Ништа видео нисам слично

У свету овомогрнутим грехом...

Било је лепших од ње свакако

И бољих то се подразумева

Ал' изгледала је обично,тако

Као ветар који лебди изнад усева.

По чему бих је памтио иначе

Пчелама које праве саће

Можда срцу које целу ноћ плаче

За звездом која једном стаће.

Не!

Сличности су те које се привлаче

По сличностима све се памти

И можда,можда по болу који јаче

Него љубав може да пламти,

Јер изгледала је тако обично,

А болела је као сами враг.

Patīk 4