marija1312's blog
Jednu koja je podseća kako je daleko stigla;
Dovoljno novca da se odluči iseliti ili iznajmiti stan, čak i ako joj to ne treba.
Nešto savršeno za obući ako je šef ili udvarač pozovu na sastanak;
Mladost za koju će biti zadovoljna da je ostavi za sobom;
Dovoljno sočnu prošlost o kojoj će joj biti drago pričati u starosti;
Shvatanja da će jednog dana doživeti starost i malo novca ostavljenog na strani; Komplet šarafcigera, bežičnu…
- Ljubavna veza je nešto što je više od ljubavi. Ljudi često misle da je ljubav dovoljna, ali to je zabluda. Ljubav je neophodna, ali nije dovoljna. Da bi se dvoje ljudi slagalo u vezi ili braku potrebno je da imaju dovoljno slične predstave o zajedničkom životu. Ako tu postoje razlike, oni će se stalno boriti kako bi jedno drugo „uteralo“ u vlastite predstave. A ta borba destabilizuje vezu, čini je nestabilnom, vodi do čestih…
Kada ti telefon ćuti – TO NIJE SAMOĆA.
- To su loši prijatelji…
Kada slušaš otkucaje časovnika – TO NIJE SAMOĆA.
- To je isuviše slobodnog vremena…
Kada nemaš nikoga da čekaš – TO NIJE SAMOĆA.
...- To je pesimizam…
Kada kradeš komadiće tuđeg života da bi popunio svoj – TO NIJE SAMOĆA.
- To je sumnja u sebe…
Kada nema nikoga s kim možeš da popričaš, a ti započneš razgovor sa samim sobom – TO NIJE SAMOĆA.
- To je bolest…
Kada plačeš po celi dan u praznom stanu – TO NIJE SAMOĆA.
- To je depresija…
Kada misliš da te niko ne razume – TO NIJE SAMOĆA.
- To je egoizam…
Kada…
Hoću da se promenim,
da sam drugačija,
i to odmah, ne sutra;
hoću da se promenim
u dubini sebe, tu - iznutra.
Tu masku što kroz život nosim
hoću da zbacim sa sebe,
da ne ličim ni na jednu drugu
koja bi da zasluži tebe.
Tebi je potrebna žena
koja će znati zašto ponekad ćutiš samo,
i koja će razumeti kad skreneš pogled
i odlutaš mislima tu i tamo.
Da te razume i voli
baš takvog kakav jesi;
potrudiću se da ja budem ta
koju ćeš u zagrljaju pitati:
pa dobro, gde si ?
Mozda je ovo pravi cas
Ti i ja da nadjemo spas
Mozda je na red dosao rastanak
Mozda je sve ovo trebalo proci pored nas
Mozda ipak ne,mozda je sve prava stvar?
Ko ce to znati, da li je nas susret bio sudbina?
Ili ipak samo greska slucajna?
U tami jedne sobe na kraju grada
U toj tami nocas umire jedna nada
U tom mraku ljubav nasa pociva
Dok koracam ka tom mestu suze mi se skupljaju u ocima
Mozda je sve bila samo trenutna strast
Ako je tako zasto onda…
*Strast za istinom je najbolji izraz životne snage u čoveku i naročit oblik njegovog poštovanja samog sebe.
*Toliko je bilo stvari u životu kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.
*Mir i spokojstvo, jedina su dobra i najveće dostojanstvo skromnih sudbina i bezimenih ljudi.
*Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i srećno preživljena nesreća.
*Ljudi koji sami ne rade i ne preduzimaju ništa u životu lako gube strpljenje i padaju u pogreške kad sude o tuđem radu.
*Svi su jaki muškarci udareni nekim kobnim slepilom. Prebijaju se a da ni sami ne vide o što ni kako, lome…