sunce56's blog

Otkrij ljubav..


Uzmi osmeh i
daruj ga onome ko ga nikad nije imao.

Uzmi zraku sunca i
učini da odleti onamo gde vlada noć.

Otkrij izvor i
okupaj onoga ko živi u blatu.

Uzmi suzu i
položi je na lice onoga koji nikad nije plakao.

Uzmi hrabrost i
stavi je u dušu onoga ko se ne sme boriti.

Otkrij život i
pripovedaj o njemu onome ko ga ne može shvatiti.

Uzmi nadu i
živi u njezinu svetlu.

Uzmi dobrotu i
daruj je onome ko ne zna darivati.

Otkrij ljubav i
pokaži je citavom svetu.."

Stani!To nije tamo neko,to sam ja!I BAS se mene neko setio kome sam u bolusrca pruzila ruku kao trazeni put osvita,casicu poverenja[ili slusanja],malo iskrenog prijateljstva.Vilenjaci lebde oko mog srca,ali zaboravnost.Ponekad mi zao sto neznam nista vise o cveticus brave i zao mi je sto je taj neko muskarac.....Ili bolje-on je SAMO muskarac!A zao mi je sto snovi moraju da okopne i mi sa njima.Da unesem malo ironije u pesnistvo srca i pitam:Dali ce mi ti dokazi o stanovanju mog lika u njegovim bastama secanja znaciti nesto kad budem kreditno otplacivala svoje iluzije o doceku BOLJE godine?Svoj bol savladavam koji se…

IDEM,,,,,
IDEM....
I IDEM NEKUD DALJE
BEZ CILJA I PUTOKAZA.
IDEM,
PUT ME VODI DALJE,
A NEPOZNATA MI JE STAZA.
RASIRIM RUKE,
NA NJIMA OSETIM TVOJE DLANOVE,
NJEGOVU TOPLINU NA MOME LICU,,,,

NEBO SE SMRKNUTO SMEJE,
POD NJIM REKA TECE
I TRAZI SVOJ PUT,
A JA IDEM ZAJEDNO SA NJIM
DA PRONADJEM SVOJ.
ZELIM RUKOM DA DOHVATIM
PARCE NEBA,
DA OTKINEMPRAMEN MAGLE
I NJIMA NAPISEM,
NA TOM PARCETU NEBA-
SVOJ ZIVOT......
A ONO SE NE DA.....
PRUZAM RUKU DA DOHVATIM SUNCE,
A ONO,
I ONO JE SUROVO,TE ME OPECE.
A JA ONDA PUSTIM SVOJE SUZE
KOJE SE BRZINOM PIJAVICOM
SLIJU U ONU REKU KOJA TRAZI
SVOJ PUT...
I ONA MENI DA SVOJU RUKU,
TE SE VODIMO PO BESPUCIMA,
ALI
UZALUD MI IDEMO,
JER SE SUSRECEMO SA NESRECNIMA,
KOJI ISTO TRAZE SVOJ PUT
NEGDE MEDJU ZVEZDAMA,
MEDJU…

PONEKAD MI SE CINI DA JE NEPOTREBNO OKIVATI SEBEPROTIVRECNOSTIMA KOJA PROIZILAZE
IZ LJUDI VREMENA,BAS ZATO STO SAM JA TA ZENA[UKOLIKO TO ZELIM]CIJA SU BEDRA OD SVILE I KOJA PROLAZNICIMA OSTAVLJA PUTOKAZ ZA NESANICU.
DO MOG UMA,U JEDNOSTAVNIM TRENUCIMA DOPIRE VLASTITA VREDNOST IZ SVIH SVETOVA KOJE SKRIVAJU UGASENE OCI I USNE BEZ OSMEHA.
CEMU TUGA ZBOG NECEGA STO POSEDUJES U OKRILJU DUSE,KOJA ZA LJUDE MOZE OSTATI PUSTINJA,JER NE UMEJU DA RAZLIKUJU PESAK OD PRASINE.AKO SE SVET SASTOJI OD PESKA I PRASINE I JA SAM DEO TIH CESTICA,KADA BIH ONAJ KO TREBA VIDEO I ODSJAJ SUNCA,U ZRNCIMA PESKA!!!!!!........
NERAZUMLJIVO JE ODBACITI SEBE IZ VLASTITOG OKVIRA,SAMO…

sacuvaj me za tmurne i kisne dane,

da ti mesto tuge,

drustvo pravim

sacuvaj me za zime duge,njene noci hladne,

mesto pokrivaca da te grejem...

sacuvaj me za topla leta,kada se ljubav radja,

da i tebe neko ljubi u pesku,,,

ma sacuvaj me za uspomenu dragu

ako me nebudes vise voleo......

HOCU DA ZNAM,

NEKA MI NEKO KAZE,

IMA LI LI ONOGA KO NIJE DOZIVEO PORAZ U LJUBAVI?

IMW LI ONIH KOJI SU SUZAMA BILI SIROMASNI

I SA OSMEHOM GLEDALI SVE?

NEKA MI NEKO KAZE,

IMA LI NEKOGA KOJI NEZNAJU ZA TUGU

KADA SE SVE GRANE SLOME

I NISTA NE OSTANE

OSIM PUSTE TAME?

NEKA MI NEKO KAZE

NAKON SVIH BRODOLOMA

STO COVEK IMA

OSIM SEBE?

Verovah u tvoje oci kao u izbavljenje

iz umiruceg sna,

a ti ode zajedno sa smirajem sunca

u nepovratne vode,

rasipajuci prah zaborava

praskavim gromovima.

I umiruci san

prosuo je tamu

na pokopane vapaje

jedne izgubljene iluzije

nad cijom stvarnoscu

kao spomenik istine

ostaju dva tirkiza

nepovratnog sna......

Dragi mužu:
Pišem ti ovo pismo da ti saopštim da te ostavljam zauvek. Sedam godina sam
ti bila dobra žena, a šta sam dobila zauzvrat?
Ove poslednje dve nedelje su bile ravne paklu. Tvoj šef mi je telefonirao da
mi saopšti da si upravo dao otkaz i to je za mene bila poslednja kap. Prošle
nedelje si došao kuci a nisi ni primetio da sam bila kod frizera i manikira,
da sam pripremila tvoje omiljeno jelo i da sam nosila novi negliže. Došao si
kuci, završio veceru za dva minuta i otišao pravo u krevet posle utakmice.
Ne govoriš mi više da me voliš, ne grliš me niti…

Ovaj je dan kao otkinut list
samo tisina i zrak i ti.

On je zarobljen
u velikoj krletki sunca
koju si nosio kroz ulice,
ovaj je dan uhvacen
u mrezu tvog lica
i ne moze izaci iz tebe,
ne moze se otkotrljati
poput lopte
natrag do mojih nogu.

On je ptica
koja ne dise,
koja se ne cuje,
njega naprosto nema.
Ovaj sam dan izgubila
Kao sto se gube kljucevi,
kao sto se topi snijeg
ili zaboravljaju prijatelji.

I ja se vise nesjecam
njegova okusa
njegove obline,
ti si iz njega sve izbacio
sasvim si ga ocistio
ispraznio, prozracio.

Taj…

Iz tasne ruz pade na pod
od soka kad te videh da lezis kraj nje
i razbi se poslednji kliker
mog nadanja da sanjam to sve
u zlo doba puce k'o iz pakosti
lastis moje hrabrosti

Ref.
Pala sam u zoru, pala
vise nisam izdrzala
sad neka mi iz knjige rodjenih ime brisu
na tom mestu gde sam pala
ostala je mrlja mala
kao da je neko zgazio trulu visnju

Opsovah je i gurnuh je
onako kako umem ja zenstveno
al' odbi me taj tvoj pogled
pun mrznje i baci na tlo
radujte se duse, sitne…