aurena's blog

Vidim te već,

istina – kao u nekoj srebrnoj magli,

ali divno te vidim:

na nogama ti čizme od sedam milja,

u ruci aladinova lampa,

putuješ na onom čudotvornom tepihu

iz 1001 noći,

prelećeš planine i mora

i dižeš se visoko prema zvezdama

možda ti i ne slutiš

koliko volim tvoju tršavu glavu,

detinju glavu koja miriše na sapun

i penušavi aprilski vetar,

glavu u kojoj stanuju samo boje

visoke,

ogromne,

nedostižne,

glavu koja će shvatiti bezmerja

i razdaljine svetlosnih godina,

nerazumljive cifre

i geometrijske krivulje

i hrabrost svemirskih brodova

što će krenuti sutra

na nova nepoznata sunca

ja sam svoja putovanja

protutnjao pod celom

i tu su stali prostori

o kojima i ne sanjaš

četiri ulice tamo

i tri ulice ovamo,

tako sam jednom…

zimske carolije

.