Svaki put kada čujem da treba da se organizuje neka protestna šetnja muka me uhvati. Da se razumemo: nemam ništa protiv parade ponosa, roditeljske šetnje, mirnih protesta… ali imam protiv toga da posle svih tih događaja nama ostalima koji ne želimo da se svrstavamo ni u jednu šetnju ili protest ostane prljav grad. Svi stalno pričaju kako je skupo obezbediti neki skup jer mora da se angažuje mnogo policajaca, kako nekada šteta bude velika zbog razbijenih izloga, a da ne pričam o ljudkim žrtvama. I sve to nije sporno, ali zašto niko ne spominje gomilu otpada koji ostane iza svih…