Andjeo je jedan čuo, mutni talas se pokrenuo,
ne pita ni šta, ni ko si, samo sve pred sobom nosi.
Ne planira da se smiri, samo se sve više širi
reke su sve nabujale, nose kuće, nose štale.
Djavolje je ovo delo, potopljeno svako selo
gleda andjeo pa se čudi, za šta im se ovo sudi?
Izdrzati bol ne moze, pa povika: Gde si Boze?
Da li vidiš tugu ovu, ovi ljudi tebe zovu,
zašto drziš se po strani, ko će narod da odbrani?
Smiluj im se ti na muke, ispruzi im svoje ruke,
suza poče da mu teče, Bog se smilova, pa reče:
"Nekad davno moje milo, ovo je sve pusto bilo,
stvorio sam šume, njive, deca moja tu da zive,
reke, polja brdovita, mnoga stada, mnogo zita.
Imalo je svako selo, svoje pitko, bistro vrelo,
samo sam im jedno reko, "Nemoj da vas svadja neko,
što zelite, daću znajte, molitvom se obraćajte."
Nisu dugo verni bili, brzo su se pokvarili,
okrenuše meni ledja, narod poče da me vredja.
Glas djavola sada čuju, mene počese da psuju
i veru su podelili, nisu više što su bili.
Mesto jednog Oca svoga, sad imaju svak svog Boga,
pogledaj šta grešni rade, zemlju dele na komade
pokazaše svoje lice, udariše i granice.
Sve što vredi rasprodali, dušmanima zemlju dali,
malo im je bilo rata, pa sad pljuje brat na brata.
Ali nisam ih zaboravio,uvijek tu sam uz njih bio,
znaj i moje srce jeca,ipak su to moja dijeca.
A vidi kad na zlo krene, svi se pomazu i cene,
kad sve mutnom vodom ode, gde su oni što ih vode,
zašto hrabrosti ne smognu, narodu svom da pomognu,
zasto se ne ujedine, ovo breme da se skine.
Sad kad napred nema više, opet mene se setiše,
dozivaju ime moje, šire grešne ruke svoje.
Idi dole pa im kazi, da ne zivi se u lazi,
zašto da ih deli zica, barikade i granica.
Ja oblake cu rasterati i kiša će tad prestati,
voda će da se povuče,sve će biti kao juče.
Imanja će namiriti, al moraju slozni biti,
da se jednom opamete i češće se mene sete.
Poroka svojih da se reše i da prestanu da greše,
nebeski je zivot vredan, neka zive svi ko jedan.
Večno je carstvo moje, tri Boga ne postoje!!!!!

Μου αρέσει! 12