Pozorishte ili Pozerishte....
Pochinje predstava..... Zauzela sam slobodno mesto negde u sredini..... Mrkli mrak.... I odjednom pale se svetla, ona tiha prigushena...
Na scenu izaeze sporedni glumci.... Nespremni, vidno uplasheni.... Uz pomoc suflera pochinu nepovezano da srichu rechenice....
Ja, u pochetku kao pasivni posmatrach, zachudih se i posmatrah nemo.....
Zapitah se da li sam na pravom mestu.... Osvrnem se oko sebe, pogledam... Da tu sam.... Nisam pogreshila....
Dok sam se ja ishchudjivala, na scenu iz mraka izronishe marionete bez lika.... Nemoguce ih je opisati.... Pokushacu....
Marionete bez sebi svojstvenih osobina, beskichmenjaci sa neusavreshenom glumom....
Sazalih se, ipak su to ljudi...
Onda mi pogled skrenu u stranu i videh iza teshke zavese glavne glumce iz senke.... Smejali su se zlobno marionetama, likujuci shto ih ne mogu nadmashiti....
Jedna osoba iz senke chak se i naljuti, pomislih to je verovatno scenarista...
Njegov scenario upropastishe mali, nebitni likovi...
Opet mrak..... I odjednom blesnushe svetla....
Na scenu nadmeno stupishe glavni glumci.... Dobro uvezbana gluma, pokreti i izveshtacheni osmesi....
Ali jedno me zachudi.... Nema izrazavanja emocija......Na njihovim licima mogla se videti samo dobro uvezbana mimika, ponavljana iz dana u dan...
I zapitah se onda zashto pratim predstavu?
Loshi glumci, loshe maske, losha scenografija, loshi reziseri... Sve u svemu losha predstava....Groteskna.....
Izadjoh i nasmejah se....
Δεν υπάρχουν ακόμα σχόλια.
Πρόσθεσε ένα σχόλιο για να ξεκινήσεις τη συζήτηση!